Радничка туга

Да је народна изрека: "Обећање лудом радовање" и више него тачна, код нас се потврђује свакодневно. Овјеравају је они који управљају јавним предузећима из године у годину, односно из дана у дан. За њима нимало не заостају ни oни који доносе све важне одлуке у овој земљи. Не зна се ко држи прво мјесто када је ријеч о овој народној изреци.

Посљедњи пут истинитост те народне изреке потврђена је и на примјеру јавног предузећа "Жељезнице Републике Српске". Раднике су преварили, изиграли како управа, тако и надлежни ресор у Влади, а да у најмању руку, што би рекао наш народ, нису ни трепнули.

Овај пут су радницима обећали редовност исплате плате, односно да ће она лећи на њихове рачуне сваког 15. у текућем мјесецу за онај претходни, а заузврат су тражили да они одустану од најављеног штрајка. Сва та обећања послата са адресе управе предузећа поткријепљена су и гаранцијама из Владе, односно Министарства саобраћаја и веза..

И није дуго требало да се по ко зна који пут жељезничари увјере да су преварени. Дође 15. април и не би плате. Дошао је и прошао и Васкрс, празник над празницима, а плате није било. Заузврат су од првог човјека "Жељезница" умјесто плате радници добили честитку за најрадоснији хришћански празник. У неку руку, како год, ово представља исмијавање радника. Јер ако су већ преварили раднике, нису им исплатили плату, најбоље је било и да ћуте, да не преговарају и да изостане и та честитка.

Након тога исплатили су им топли оброк, ето чисто нешто да имају, да преживе. Борба за преживљавање радника у овом предузећу траје годинама, односно деценијама, по свему судећи, од када постоји.

То нимало не брине управу овог јавног предузећа, која је упркос свим тим проблемима обновила возни парк за оне који руководе предузећем, али су ушминкали и управну зграду. Има се за модерне четвороточкаше, али за плете нема.

Нема вјероватно директора и руководиоца у овом јавном предузећу који није на неки начин изиграо и преварио раднике. Најављивали су и да ће са реструктурирањем тог јавног предузећа, које је трајало седам година, а које је званично завршено крајем прошле године, предузеће стати на здраве ноге и почети да биљежи позитивне резултате. Завршено је и то поспремање, које је финансирано кредитом у износу од 100 милиона марака, а чини се да предузеће никад није било у горем положају. 

И није овакво стање само у "Жељезницама" већ и другим јавним предузећима, само што некако оне увијек избију у први план. И на другим адресама јавних предузећа радницима је пласиран мали милион обећања, која су углавном остала на томе. Јер да није било тако, да је испуњен само дио, дефинитивно данас не би била у таквом положају у каквом јесу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.