Рад у просвјети

"Ако Атина не буде имала обућара, Атињани ће ходати боси. Ако не буду имали кројача, Атињани ће бити голи. А ако Атина не буде имала учитеља - неће бити Атињана, Атина ће пропасти".

Чувена је то Платонова мисао о вриједностима и незамјењивости просвјетних радника коју они знају с времена на вријеме цитирати, најчешће почетком октобра, кад се обиљежава Свјетски дан учитеља.

Међутим, ову мудрост би ваљало понављати много чешће, поготово у данашњим временима, када су просвјетни радници остали без достојанства, ауторитета и поштовања друштвене заједнице. Нарочито из разлога што их је, ако је судити по конкурсима за попуну упражњених мјеста, све мање.

Наиме, списак огласа за учитеље, наставнике, професоре и водитеље продуженог боравка, који се расписују сваког августа, уочи почетка наставе ове је године поприлично дуг. У основним и средњим школа широм Српске упражњено је више од 330 позиција.

Сваки дио Републике Српске, од Бањалуке преко Добоја до Источног Сарајева и Херцеговине, показује исти тренд, а то је недостатак кадра за разне предмете, почевши од математике, физике, српског језика, хемије, биологије до низа стручних предмета и музичке умјетности.

Истина је да многе школе имају потребу за ангажманом наставника који ће ђацима предавати тек два до три часа седмично и да, реално, једна особа може попунити више упражњених мјеста. То и јесте одавно пракса јер се школе сналазе како знају и умију, између себе преузимају раднике с циљем да просвјетарима попуне норму и самим тим обезбиједе пуне плате.

Међутим, да би дошли до те пуне норме, поједини наставници држе наставу у неколико школа које од њиховог мјеста становања знају бити удаљене десетинама километара па су путовања врло напорна и исцрпљујућа.

Такви "флексибилни" аранжмани могу попуњавати празнине, али питање је колико су такви радници мотивисани да дају све од себе. У свему испаштају ђаци, који по свим релевантним пропитивањима данас имају далеко мање знања у односу на вријеме прије десет, 20 година.

То је само још један показатељ да се образовни систем у Републици Српској суочава са озбиљном кризом.

Када се томе дода чињеница да млади све мање показују интересовање за просвјетни позив, проблеми би у догледно вријеме могли бити још већи. Плате професора и у основној и средњој школи знатно су мање од примања полицајаца, чији је позив важан и неопходан, али ни изблиза попут учитељског. Расписане огласе не треба посматрати само као списак слободних радних мјеста, већ као ехо дугогодишњег занемаривања једног од најважнијих сектора. Просвјетни позив је најважнији за будућност једног друштва и зато заслужује системски, дугорочни приступ и то одмах.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.