Рад на црно

Зашто радници из БиХ и Републике Српске масовно одлазе, под велом забринутости већ дуже вријеме питају се овдашњи послодавци.

Наводно им није јасно шта то тјера конобаре, зидаре, керамичаре, бигере, водоинсталатере, трговце да спакују кофере и оду у непознато. 

Увјеравају како нигдје нема хљеба на тацни, да ни на Западу не цвјетају руже, да је питање мјесеца када ће се сви они који су се дрзнули да оду, вратити. Наводно одлазе због политичке нестабилности, јер је модерно и тренди. Упорно се измишљају разлози с намјером да се сакрије колика је заправо одговорност послодаваца, а да је огромна па чак и највећа указују најновији подаци о раду на црно. Инспектори Пореске управе РС и Републичке управе за инспекцијске послове лани су на радном мјесту затекли више од 430 непријављених радника.

У времену хроничног недостатка радне снаге на тржишту Српске, када  раднике преотимају, повећавају се квоте за увоз странаца, док нам зграде масовно зидају Турци, а хљеб мијесе Индијци, дио послодаваца се усуђује да и даље запошљава на црно. И то вјероватно исти они који се озбиљно питају зашто људи одлазе.

Ни све учесталији апели синдиката, власти па чак и самих представника пословне заједнице да се мора стати у крај запошљавању мимо прописа за бахате појединце ништа не значе.

Ситуација на тржишту је засигурно још гора с обзиром да ни Пореска ни Инспекторат на терену немају довољно инспектора да исконтролишу сва предузећа. Такође, непотписивање уговора о раду и непријављивање на обавезне видове осигурања, само је једна од ставки радничких права која се не поштују у Српској, али свакако најпоразнија, јер без тог уговора запослени не може рачунати ни на једно друго законом загарантовано право. Такви радници невидљиви су у систему и потпуно незаштићени. 

Исплата дијела плате у ковертама, ускраћивање комплетног годишњег одмора, неплаћање прековремених сати, изостанак топлог оброка и адекватне заштите на раду само су мали дио у мору нерегуларности када је ријеч о непоштивању радничких права.  

Шака радника која је одлучна овдје да остане понадала се да ће убрзан одлив кадра помјерити ствари са мртве тачке, али чињеница да наши суграђани и даље раде на црно јесте доказ да овдје никада неће бити боље. Јер ако се само један послодавац у садашњим условима усуђује држати непријављеног радника који му је потребан и ствара добит онда је сулудо очекивати било какве промјене. Ситуација је таква да би радник требало да буде заштићен као бијели медвјед и од стране послодавца и од стране државе, јер од истих тих радника зависи економски раст земље. И то је свима познато, само је нејасно зашто послодавци то не реализују и докле неће. Док сви не оду или..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.