Рачунајте на њих поново

Фотографија је настала у Сарајеву јула 2021. у резиденцији тадашњег америчког амбасадора Ерика Нелсона. Ту су и два лица из Европске уније (позната као ријеч која лаже) Јохан Сатлер и Ангелина Ајнхорст, као и Метју Палмер из Стејт департмента. Весело друштво су чинили муслиманска делегација - Нермин Никшић (СДП БиХ), Елмедин Конаковић (Народ и правда), Сабина Ћудић (њихова Наша странка), Фахро Радончић, власник "Дневног аваза", најутицајнијих муслиманских новина. Била је ту и тројка из Српске - Мирко Шаровић (СДС), Бранислав Бореновић (ПДП), а трећи је Младен Иванић којег нема на слици. Он је већ тада био одређен да буде кандидат за "српског члана" Предсједништва БиХ, за предстојеће изборе у октобру 2022. године, али је избјегао групни портрет издаје. Превагу су му као и 2014. године, требали донијети муслимански бирачи, чиме би се саставило муслиманско Предсједништво БиХ.

Опет им је пропао план, као и 2018. године када су српски бирачи свјесни Иванићеве издаје, гласали за Милорада Додика. Зато су и 2022. године гласали за СНСД и Жељку Цвијановић за члана Предсједништва БиХ, па је Иванић завршио каријеру као двапут пропали кандидат. Треба рећи да се сликаном сарајевском друштву након избора 2022. године, придружио и Небојша Вукановић у вјечитом настојању да постане министар или предсједник, макар као кандидат федералног Сарајева.

Шта је тада весело друштво из америчке башче смјерало, показао је расплет догађаја. Режија је била дјело бајденовске администрације која је озбиљно спремала структуру за предстојеће опште изборе у БиХ. Наставак је познат: потоњи амерички амбасадор Мајкл Марфи је склопио власт у Федерацији БиХ избацујући СДА као изборне побједнике, што је потврдио Драган Човић након Марфијевог одласка из БиХ. Намјера је била избацити и СНСД као изборне побједнике у Српској, али би то било превише. То је Марфи оставио да уради у току мандата. Зато је имао помагача у лику и дјелу криминалне штеточине Кристијана Шмита који се лажно представља као високи представник кога је послала Њемачка. Сјетимо се и срдачног дочека у Бањалуци и  усликане усхићености Драшка Станивуковића и Јелене Тривић са Шмитом. Тај К. Ш. у изборној ноћи 2022.  "суспендује" Устав Федерације БиХ правећи спрдњу од избора и омогућивши да опет неуставно и незаконито буде изабрана Влада ФБиХ на челу са Нермином Никшићем, као и 2010. године. Да се не заборави, да је Никшић са својим владама двоструко неуставан.   

• Орбита исламске декларације

Опозиција у Републици Српској већ двадесет година на изборима добија поруку - нисте достојни да добијете гласове бирача, прије свега српских, зато што је Република Српска држава српског народа и свих других који ту заједно живе. И наравно зато што су у орбити политичког Сарајева, јер СДС и ПДП имају руководства којима је битно шта ће о њима рећи Сарајево, а још важније странци. Зато су изборни  губитници дванаест пута заредом. Многи од њих су са шифром, шпијунско-плаћеничком, неки и са медицинском, некад и двоструком. Политичком Сарајеву битно је да рачунају на њих као своју колону против јединства Републике Српске. Обично се за овакве сараднике противничке стране, каже да су корисни идиоти. То подразумијева да нису свјесни (довољно) да раде за туђе интересе. Али ако су свјесни да спроводећи захтјеве политичког Сарајева наносе штету Српској и српском народу, шта су онда?  

 Да се присјетимо само неколико изјава - Мирко Шаровић, као предсједник СДС-а и најбољи Бакиров министар, посланицима Народне скупштине Српске каже да није дужан њима полагати рачуне, нити да га обавезују њихови ставови. Пред изборе је рекао да су партнери СДС-а у Федерацији БиХ, а не у Српској. Зато га политичко Сарајево и предлаже за преговарача са Европском унијом, јер знају да би био изасланик муслиманских унитаристичких интереса. Или Младена Иванића, суоснивача ПДП-а, који  у Зеници, муџахединском ратном гнијезду, бурно поздрављен од младежи и под заставом СДА, усхићено изговара: "Ја сам учествовао у преносу надлежности на БиХ за  војску, ПДВ, увођењу царина, увођењу обавјештајне службе БиХ. Све су то најважније надлежности". Царина и граничне службе коју је наметнуо Волфганг Петрич, омогућавају  муслиманском "експерту" Зијаду Крњићу да спречава отварање граничног прелаза Градишка остављајући непотребне гужве на тој најфреквентнијој тачки. Може им се, дао им Иванић.        

Општепознато је да су и у џамијама агитовали за избор Иванића. Због  муслиманског повјерења, могао је да услови да Игор Црнадак 2014. постане министар спољних послова у Савјету министара, иако њихов ПДП није имао ниједног посланика у Представничком вијећу Парламентарне скупштине.

Зато су се Иванић и Црнадак поштено одужили радећи против ставова Народне скупштине, неовлаштено гурајући БиХ све дубље у НАТО пакт као агресорску структуру западних земаља. Таква је и "Стратегија спољне политике БиХ" коју је припремио Црнадак, а усвојио Иванић у Предсједништву БиХ. Занимљиво да је Црнадак постао њихов сарадник још од времена уласка НАТО снага у БиХ крајем 1995. године, што потврђује и једна од депеша 2008. године америчког  амбасадора из Сарајева објављена на "Викиликсу": "Црнадак се доказао као снажан и проактиван српски глас када је у питању подршка агенди за придруживање НАТО пакту и америчким безбједносним интересима у Босни".  Али издаја срећу квари. Сада су Иванић и Црнадак као ислужени и непотребни "сарадници" заобиђени и остављени на пртини.  Драшко Станивуковић, гробар ПДП-а,  их неће у свој СС покрет у који скупља кликере-крњатке. Зато је Црнадак  два пута јесенас ишао у САД по инструкције, али његове јавке су се о себи забавиле пред Трамповим торнадом. Зато су њих двојица са муслиманских сарајевских кота и телевизија, наставили по старом - пљување  по властима Српске, Иванић намазаније, а Црнадак свакодневно булазни, баш онако очајнички.

• За власт спремни

Колика је жеља губитничке опозиције да се по сваку цијену успентра на власт без избора, говори и састанак који су имали у марту прошле године са ХДЗ-ом, замислите баш на Купресу. Све је прштало од срдачности, размјене поклона, ријечи пуних наде које су изговарали  прваци  СДС-а Милан Миличевић, Дарко Бабаљ и Желимир Нешковић, ПДП-а Драшко Станивуковић и Бранислав Бореновић, ЗАПИР-а Небојша Вукановић, Загорка Граховац и Ненад Грковић. Вукановић се понадао да ће коначно вољом федералних странака постати власт, кад већ то никако и нигдје не може у Републици Српској. Замислите њега као министра безбједности. Не можете. Па није ни постао, као што неће ни постати "српски" члан Предсједништва БиХ, а ни предсједник галаксије. Та епизода пентрања на власт без избора, остаће упамћена као "купрешка бојна федералног здруга", како су их прозвали на мрежама. Чак су договорили и заједнички састанак двије тројке у Сарајеву, 10. травња, пардон априла. Неко им је рекао да је то дан НДХ-а, па су промијенили термин. То (у)дружење смијешних љубави или "ћућ коалиција" како их је назвао Никола Шпирић, једино је успјела повећати  хаос у нестабилности коју је створио Кристијан Шмит својим брљотинама, а што се неће моћи исправити, него ће БиХ прије одвести у фактички распад. Сада вољом њиховог циркусантског ЦИК-а јуришају на мјесто предсједника Републике Српске, у пријевременим неуставним изборима. Јасна линија тог терора почиње Кристијаном Шмитом и његовим фашистичким "кривичним законом" који је послужио "тужилаштву БиХ" и Недиму Ћосићу да подигне оптужницу против предсједника Републике Српске зато што је поштовао њен Устав. Настављају муслиманске судије "суда БиХ" Јасмина Ћосић Дедовић и Сена Узуновић, а потом и муслиманско другостепено вијеће истог суда  које потврђује Сенину пресуду. Онда то потврђује и неуставни Уставни суд БиХ који нема обавезних девет чланова како прописује Устав БиХ. Наставља Централна изборна комисија (ЦИК) незаконито изабрана гласовима муслиманских странака и СДС-ових и ПДП-ових посланика на приједлог Драгана Мектића.

Тај ЦИК кршећи Устав Републике Српске одузима мандат Милораду Додику и расписује "пријевремене изборе". Након избора 23. новембра прошле године, одуговлачења, пренемагања и вишеструког сарајевског бројања гласова - сприједа, отпозади, обрни, окрени, како год окренеш,  ЦИК-овски  кандидат Бранко Блануша, изгубио је. Зато су по захтјеву килаве опозиције, ЦИК-овци изгласали да се избори понављају на 136 бирачких мјеста, али само у оним општинама и мјестима гдје је побиједио Синиша Каран, кандидат СНСД-а и патриотских странака Српске. Тамо гдје је Блануша добио више гласова, све је поштено. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.