Пролонгирање пролонгираног

Испуњење зацртаних рокова у БиХ не касни, већ је само мало пролонгирано. Ту реченицу надлежни у БиХ користе често да би оправдали свој нерад. Тако већ годинама и настављају истим темпом. Не мијењају смјер, јер како би другачије онда нашли покриће за дуги деценијски нерад.

Да је тако, могло се видјети и претходних дана када је Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) на адресу Савјета министара БиХ упутио нови приједлог да рок за спровођење Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина буде продужен за три године. Дакле, траже пролонгирање већ пролонгираног.

Наиме, прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина је усвојена у децембру 2008. године. Најсложенији предмети, према њој, требало је на нивоу БиХ да буду завршени у року од седам година, до чега није дошло, а преостали у року од 15 година. Након што рок за најсложеније предмете није испоштован 2018. године скројена је ревидирана стратегија, која је усвојена са двије године закашњења, 2020. године.  Њом је било зацртано да се предмети ратних злочина окончају за три године. Наравно да нису па је и тај рок, како је већ и било очекивано, пробијен. Након тога зацртан је 2023. године нови циљ и до њега je правосуђе требало да стигне крајем ове године. Сада је већ видљиво да ни до тог циља неће стићи због чега траже помјерање временске одреднице за рјешавање предмета ратних злочина и то на три године. И нема сумње у то да ће тај рок бити помјерен.

И више је него сигурно да ће надлежни на нивоу БиХ, прије свега поменути ВСТС, негдје у исто вријеме 2028. године тражити пролонгирање пролонгирања већ пролонгираног рока за рјешавање предмета ратних злочина. И докле тако? Очигледно у недоглед. А, може се другачије, само ако хоће. А, правосуђе БиХ показало је да може експресно и брзо да ради и да пресуђује и то у петој брзини. То је доказано на најсвјежијем примјеру у предмету који је вођен против предсједника Српске Милорада Додика.

А шта је са процесуирањем ратних злочина почињеним над Србима? Очигледно је да им нису ни приоритет ни циљ. Спомињање нових рокова до када би ти предмети требало да буду завршени је замајавање јавности и бацање прашине у очи породицама српских жртава.

Умјесто да се суочи с насљеђем прошлости и оконча процесуирање свих ратних злочина, правосуђе у БиХ годинама ради по истој шеми – пролонгирају већ пролонгиране рокова, без стварне намјере да посао приведу крају. Таква пракса урушава повјерење јавности у институције, али и додатно понижава жртве, нарочито српске, чија страдања остају без адекватне правне сатисфакције. Док правосуђе поједине предмете рјешава експресно, у "петој брзини", други стоје по страни, заборављени и гурнути у страну. Све то води само једном закључку, а то је да правда у БиХ није спора - она је селективна. А то је најопаснија неправда од свих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.