Фото: Пролазно вријеме
Тачно смо на пола текуће године. Шест мјесеци је прошло, шест мјесеци је пред нама. Велике су врућине па помало расхлађује и помишљање на зиму. Половина неког периода призива метафору "пролазног времена", једног феномена из телевизијских преноса алпског скијања. На једној или више тачака стазе прије самог циља, али обично на половини стазе, измјери се тренутно вријеме такмичара да би се утврдило колико добро је одвезао дотадашњи дио трке. То мјерење се назива "пролазним временом".
Свако ко је гледао више од пет трка алпског скијања добро зна да је пролазно вријеме више него варљив индикатор. Много пута они који прођу јако добро на пролазном времену, с циљем не буду ни близу тако добри, исто тако, они који буду лоши, могу јако драматично да поправе свој резултат у доњем дијелу стазе. Није то претјерано различито од многих других спортова. Комотно смо заправо могли рећи прво и друго полувријеме, само се, ето, не бисмо сјетили зиме, но барем се сјетити зиме ових врелих дана није неважно.
И на пролазном времену године, као и уочи ње, знамо: кључни политички догађај у Босни и Херцеговини 2026. су октобарски општи избори. Кад је ријеч о прогнозама, тешко да се нешто фундаментално промијенило у протеклих шест мјесеци. Што се тиче бошњачког "блока", сукоб ће се јасно водити између "тројке" и СДА (уз сателите које имају обје стране). Динамика помало подсјећа на Србију из 2012. На сличан начин на који је дио српског електората био разочаран бившим ДОС-ом, постоји разочарење сарајевске јавности учинком "тројке". То не значи да ће разочарани аутоматски гласати за СДА, али за СДА је вјероватно довољно и да се повећа број апстинената. Такође, СДА може рачунати на јачу мобилизацију својих присталица у односу на претходне изборе. По много чему се чини да они ипак боље стоје уочи октобра.
У Републици Српској СНСД се, рекло би се, доста добро "рекуперирао" (рјечником Ћире Блажевића) прије свега захваљујући побољшању позиције на Западу. Ипак, то значи да им је успјех против њихове опозиције загарантован. Рјечником спортске прогнозе, ту игра трознак. На парламентарном нивоу, најмања сумња постоји око исхода избора хрватског електората у БиХ, с тим што питање избора члана Предсједништва ипак остаје отворено.
Е сада, све те дилеме се експоненцијално увећавају кад дође до потребе да се стварају "трансетничка" савезништва. Изузев политичког аспекта, највећу "видљивост" постигао је успјех репрезентације БиХ у фудбалу, односно пласман на завршницу Свјетског првенства кроз бараж. Интересантно је да су репрезентације које су такође стигле до СП-а кроз бараж кап Чешка или Турска испале у првом кругу, а Босна и Херцеговина је ипак прошла. Та цијела прича, наравно, није само спортска, али немамо овдје простора да анализирано све њене додатне валере.
Што се регије тиче, у Србији још нема термина избора, али се о изборима прича доста више него у Босни и Херцеговини. У Србији је кључна динамика још између Српске напредне странке и Студентског покрета. Смањила се фреквенција протеста, али не и ниво подјела. Супротно жељама потоњих, није дошло до видљивије "интернационализације" кризе, али десила се чудна ескалација односа Србије и Црне Горе. Повод је очигледно била двадесета годишњица референдума за независност Црне Горе и посљедична независност Црне Горе, али и Србије. Тим поводом су из Београда стизале изјаве и неки медијски "пробни балони" који су у званичној Подгорици доживљени непријатељски. Врхунац је био већ ноторни чартер лет Београд - Тиват, који, успркос откривеним чињеницама, у одређеном аспекту још дјелује као не до краја логично интерпретиран потез. У Хрватској је политичка ситуација у неком статус кво кључу, мада се интензивирају сигнали о незадовољству позицијом хрватског народа у Босни и Херцеговини. Такође, и у Хрватској је Свјетско првенство у фудбалу најважнија, не директно политичка тема, али тамо су резултати који су у Босни и Херцеговини успјех већ постали навика и очекује се више. На крају, у Црној Гори као да све наде улажу у могућност скорашњег уласка у Европску унију.
Рат у Украјини траје, рекло би се, несмањеним интензитетом и нико као да не очекује његов брзи крај. И као да то није довољно за нестабилност, свједочили смо бруталном нападу Сједињених Америчких Држава и Израела на Иран, односно Израела на Либан. То баш није ишло по плановима нападача, иако су из почетка успјели на први поглед да политички обезглаве Иран. Ипак, Техеран се показао као тврд орах и у "пролазном времену" дјелује као да може бити задовољнији него Вашингтон и Тел Авив.
У Лондону, традиционалном најпоузданијем савезнику Вашингтону, настала је криза власти, успркос јасној парламентарној већини. Улични немири, првенствено у Саутемптону и Белфасту, базирани на напетостима између миграната и домицилног становништва, односно расним анимозитетима, потпуно мијењају политичку слику земље. Иако више није чланица ЕУ (успут, тачно је десет година од "брегзита"), британска ситуација доста сугестивно скицира и друштвену сцену у другим земљама западне Европе. У Њемачкој је раст вансистемске деснице такође очигледан. Покушаји проактивне спољне политике не показују се посебно ефикасним. А лом између Брисела и Вашингтона почео је да се указује и у Босни и Херцеговини.
Нова криза канцеларије високог представника, која је дошла (не)очекивано) разоткрила је пукотине које су до сада вјешто прикриване. Упркос покушају номиналног отпора осовине Берлин - Париз, чини се да ће преко осовине Вашингтон - Рим на позицију Кристијана Шмита доћи познати кандидат из Италије, иза кога стоје Сједињене Америчке Државе. Углавном, Босна и Херцеговина је ту, као и раније кроз историју, тек један од полигона за одмјеравање великих сила. Умјесто да свијест о томе подстакне локалне актере за неки покушај интерног договора, сви као да настављају да се ослањају на своје иностране менторе и (тобожњу) "велику браћу". Било како било, и остатак "трке" односно друго полувријеме текуће 2026. године обећавају не претјерано инертан период. Нема гаранције да ће ствари бити јасније ни након пола године, али, ето, неки временски маркери морају да постоје ради овакве или онакве инвентуре. Точкови се врте у позадини, биланс се још прави.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике