Процеси за "Гиниса"

Иако су прошле деценије од постављања БиХ на нове темеље, има сектора и то по дефиницијама веома значајних, који нису у правом свјетлу заживјели. Правосуђе је у врху тог низа.

Крвави, по много чему наметнути, сукоб деведесетих година сад већ прошлог вијека подијелио је дотадашње прве комшије који су заједно радили, пили кафу, помагали се када је требало. А како и не би, када су у једном моменту, сваки уз своју молитву, с оружјем за појасом, почели другачије да се гледају.

И тако четири године. Претешке и предуге. Године у којима су мајке и очеви на зараћеним странама губили синове и кћери, али да шок буде још већи, бар за дио њих на сцену је ступило управо правосуђе. 

Послије свих ових процеса, започетих и завршених у Хагу и Сарајеву, јасно је шта је био циљ од почетка. Правда за све дефинитивно није. Истинска шанса за нови суживот исто није, али јесте фамозна визија да су Срби криви и када нису. За готово сваки испаљени метак, док су углавном Бошњаци жртве које довијека треба држати као мало воде на длану.

БиХ је, осим тога што је модерна колонија у 21. вијеку демократије и људских права, школски примјер моћи спреге политичких интереса и правосуђа те општег хаоса до којег може да доведе.

Из интереса је настала Канцеларија високог представника, рођени фамозни високи представник и још фамознији Савјет за примјену мира. Из интереса којекаквих домаћих и страних фанатика направљено је правосуђе на нивоу БиХ. У Сарајеву, баш на мјесту злогласног логора за Србе у посљедњем рату, као да у толиком граду није било друге адресе за наметнуте институције. Али и то довољно говори о свему.

Статистике су неумољиве. Процеси против оптужених са српским именом и презименом, те ознаком Србин, Српкиња, православац, завршавани су брзо и са најстрожим казнама. Они ријетки који су вођени против Бошњака па и Хрвата углавном су завршавали са никаквим или благим казнама па да су Срби, ето, били једине легитимне мете. Као да нису клани и убијани чак и на кућним праговима. Јер, ето, можда нису рекли "добар дан". Можда су и хтјели, али нису стигли. Као да ови други јуре нови рекорд за "Гиниса" у развлачењу судских процеса? Ако треба до смрти, до смрти најбоље.

Како је могуће да су само Срби убијали у протеклом рату, а споменици су им од Требиња до Новог Града? Како је могуће да су појединци, назовимо их нормалним, зрелим људима у и изван граница БиХ све ово давно закували и унапријед пресудили и побројали? Како је могуће да су данас, послије толико година и неправде, такве сулуде идеје још живе и што је још горе спроводе се у дјело? 

Има добрих људи међу свим народима у овој несрећној БиХ, али не успијевају да надјачају оне који још воде имагинарне, унапријед записане статистике и који су, зарад своје истине и визије цијеле земље, склопили пакт и са црним ђаволом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.