Превозничка туга

На све апеле превозника из БиХ да преузму конкретне кораке у вези рјешавања њихових проблема, домаће институтуције остају нијеме. Не реагује Савјет министара, као ни надлежни ресори. Праве се да их не чују, нити виде. Нико се не оглашава. И неће. Јер код нас надлежни не баве пословима који су њихова надлежност.

Јер да се бави свако послом који је у њиховој надлежности, данас не би писали ни причали о половини проблема са којима се грађани ове земље суочавају. Апели, молбе, саопштења, прогласи, се по свему судећи, узалуд пишу. Надлежни на њих не реагују. Они су ту чисто само да обећају да ће ријешити проблеме и враћају се на стару поставку. Чим се затворе врата, они на све забораве. Намјерно. 

Доказ томе су дефинитивно домаћи превозници. Прво су упућивали апеле институцијама у Сарајеву да преузму било какве кораке ка земљама чланицама Европске уније али и надлежним тијелима у Бриселу да буду изузети из правила 90/180. И на та писања, која су трајала мјесецима, они који представљају званичне институције остали су нијеми. И све је то трајало док превозници нису стали на границе и блокирали прелазе крајем јануара. 

Тада су их тек можда чули и видјели. Али и по тадашњим њиховим рекацијама, могло се видјети да их нимало не дотичу горући проблеми транспортног сектора БиХ. 

И тада су се појавили, коју реченицу рекли, и повукли се у своје удобне фотеље. И у тим реченицама ништа паметно нисмо могли чути. Понављају једно те исто. Као разумију они, боре се, треба ово, оно.., али ништа не раде. 

Превознике обмањују домаће институције и они који их воде, али и оне из Брисела. Јер су само прије 20-ак дана превозници блокаде обуставили јер су добили обећања из Брисела да ће бити изузети из мораторијума, односно да ће моћи више од 90 дана да проведу у периоду од шест мјесеци у земљама Европске уније. То су схватили већ првих дана након окочаних блокада, јер су поново хапшени и враћани са граница земљама Европске уније. 

И ништа превозницима није друго остало него да поново пишу, апелују, па су сада упутили и проглас надлежним у Сарајеву да преузму хитне кораке и како би били изузети из правила 90/180. И по свему судећи тај проглас сви су видјели и прочитали, осим оних којима је упућен. Нико од надлежних није реаговао на тај документ нити се огласио. И неће, све док поново превозници не стану на граничне прелазе. А, по свему судећи, то нећемо дуго чекати. 

И онда ћемо опет чути како домаћа привреда трпи вишемилионске посљедице због блокада граница који трају дан, два три... Не, не трпи привреда штету због превозника, већ због надлежних институција у Сарајеву које ништа не раде да ријеше проблеме транспортног сектора у БиХ. И не само транспортног, већ свих осталих. Штете су милионске због оних који сједе у удобним фотељама, а не оних који сједе за воланом радећи за кору хљеба. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.