Преломни тренутак

БиХ је парче земље на брдовитом Балкану које је кроз историју често било на удару моћних сила тако да овдашњи народи нису ни претјерано могли да уживају у свему што је природа подарила овом поднебљу, а дала је много.

Мучних епоха било је превише. Последња, а надајмо се и последња у пуном смислу те ријечи, уписана је почетком деведесетих година прошлог вијека. Букнуо је рат. Пале су прве главе, а потом недопустиво много. Прекидани су животи. Отимано дјетињство. Рушени домови. Уписивани нестали. И тако у круг четири године. Четири тешке и крваве године на које је тачку ставио мировни споразум потписан у америчком градићу Дејтон.

По њему је и „прекрштен“ у Дејтонски мировни споразум којим су те 1995. године јасно дефинисане надлежности у нововерификованој БиХ уз опаску да су промјене допуштене, али ако се о томе договоре Република Српска и ФБиХ као равноправни ентитети од којих је и састављена.

Међутим, умјесто да земљу из пепела дижу договором, кренуло је низбрдо. Док је напаћени народ тешком муком, борећи се за голи живот, враћао циглу по циглу на њено мјесто, у нади да ће, ипак, бити боље, дио политичара имао је имао другачије, опасније планове.

Мало по мало, почели су све јачи напади на Дејтонски мировни споразум. И то редовно на онај дио темеља који се зове Република Српска. Одузимане су још на овај или онај начин надлежности. Нешто под присилом, нешто усљед вјере да је тако, можда, и боље. Али... вријеме је показало да је то била једна потпуно погрешна политика, а још поразније је то што су директно прсте у свему имали они који су важили за дипломате свјетског гласа и носиоце свих вриједности савременог, модерног демократског свијета.

Управо они су од БиХ направили колонију, протекторат. Јединствен примјер у Европи па и далеко шире, а то су, за неповјеровати, аминовали и појединци са домаће политичке сцене. Махом оне познатије као политичко Сарајево.

И тако су пролазиле године у превирањима, преласцима из кризе у кризу, тешким ријечима и још тежим неуспјесима ове БиХ као државне заједнице у којој је обичан народ научио да поново живи у истој улици и да се испомаже без обзира како се крсти и коме молио.

То, нажалост, нису научили сви политичари. Политичко Сарајево није и неће и даље да прихвати да Република Српска постоји од 9. јануара 1992. године и да ће постојати.

Текстонске промјене потресају свијет. Свједочимо озбиљном, историјском мијешању карата од стране најјачих играча.

И Република Српска у овом преломном моменту тражи спас. На тлу гдје је потписан мир. Тражи да се чује њен глас. Тражи оно што јој припада, а што је годинама отимано с крајњим циљем да од ње не остане ништа, а да све постаје једна унитарна творевина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.