ПРЕЛАМАЊЕ

"Преко тог поступка Милораду Додику ће се вјероватно преломити и судбина БиХ", изјавио је Анто Нобило, адвокат који је дио тима одбране предсједника Републике Милорада Додика у политичком процесу пред вануставним "судом БиХ" у Сарајеву.

Да је политички, потврђују и сви у Сарајеву, само то јавно не говоре, јер нису тако "паметни" и пакосни као мали Дино и друг му Авдо, срески шпијун из Сумњивог лица. Заправо то и није био никакав процес, већ само дио политичког прогона и хајке на Републику Српску персонификовану у функцији предсједника Републике и личности од највећег повјерења српског народа у БиХ. Све то се дешава у вријеме преламања цјелокупног свјетског поретка, одлазећег заснованог на америчкој хегемонији и мултиполарног на праву и интересима сваког народа и сваке државе. Исход се зна. 

Да пођемо од криминалне штеточине корумпиране високом платом који је увео БиХ у погибељну авантуру пребацујући тежиште на правосуђе које ће рјешавати његове политичке брљотине, каже Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ. А ко је тај, да простиш Кристијан Шмит? Много је одговора, а сви се своде на једно - опасна штеточина. 

Како се нашао у БиХ? Ушуњао се након што је на сајту ohr.int објављено непотписано саопштење: "Данас су у Сарајеву амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за провођење мира ПИК-а службено именовали Кристијана Шмита за сљедећег високог представника у Босни и Херцеговини, након што га је за то мјесто кандидовала Њемачка". 

Ово нема никакве везе са Дејтонским споразумом и његовим Анексом 10. јер су само стране Анекса 10. могле кандидовати високог представника да би га потом потврдио Савјет безбједности УН. Тог њемачког кандидата Савјет безбједности УН је 22. јула 2021. одбио потврдити као високог представника. Зато Кристијан Шмит по Анексу 10. није високи представник страна-потписница. Зато га Република Српска, као ни Кина и Русија, као сталне чланице Савјета безбједности УН, не признају за високог представника. Да би неко био именован за високог представника, Савјет безбједности УН би као у случају јединог легалног високог представника Карла Билта својом Резолуцијом објавио да "подржава успостављање високог представника на захтјев страна који ће, у складу са Анексом 10. о цивилном спровођењу Мировног споразума, пратити спровођење Мировног споразума и мобилисати и, по потреби, усмјеравати укључене цивилне организације и агенције и координисати њихове активности, и даје сагласност на именовање г. Карла Билта за високог представника." (Резолуција СБ УН број 1031. од 15.12.1995). 

А шта може да чини високи представник страна потписница Анекса 10., а не никакве међународне заједнице како се погрешно и злонамјерно представљају сви претходни чије именовање није тражила ниједна страна. Ишло се по инерцији, јер свијет је тада био такав. Анексом 10. је установљен високи представник како би "помогао странама потписницама у њиховим напорима да мобилишу те по потреби, координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења". 

Имајући у виду да је високи представник само помагач странама, њихов пуномоћник, нису му ни дале никаква овлашћења да им било шта намеће. Али на сајту ОХР-а који је само сервис, служба, особље, послужитељ високог представника, пише: "Један од најважнијих догађаја у процесу проведбе мира био је састанак ПИК-а у Бону у децембру 1997. године. Разрађујући Анекс 10. Дејтонског мировног споразума, ПИК је затражио од високог представника да смијени са дужности јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела Босне и Херцеговине". 

САМО У БиХ

Да поредамо: ово је само политичка изјава Савјета за имплементацију мира као самоизабраног тијела без икаквог помињања у Дејтонском споразуму, па тиме и без икаквих права да се мијеша у његово спровођење, који у свом коминикеу под тачком 11.2. "поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлашћења на терену у вези са тумачењем Споразума о цивилној имплементацији Мировног споразума са циљем да олакша рјешавање потешкоћа путем доношења обавезујућих одлука, кад он сматра за неопходно, о сљедећим питањима: а) времену, мјесту и предсједавању састанцима заједничких институција; б) привремене мјере које ступају на снагу када стране нису у могућности да се договоре и које остају на снази док Предсједништво или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом; ц) друге мјере којима се обезбјеђује спровођење Мировног споразума у цијелој Босни и Херцеговини и њеним ентитетима, као и несметан рад заједничких институција. 

Те мјере могу укључити активности поступке против лица која обављају јавну службу или функционера који изостају са састанака из неоправданих разлога или за које високи представник сматра да нарушавају правне обавезе преузете Мировним споразумом или рокове за њихово спровођење". Нема никаквог овлашћења које је дописано на сајту да високи представник "када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела Босне и Херцеговине". 

Да се вратимо Шмиту непостављеном и самозваном високом представнику који је донио "Одлуку којом се доноси Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине" и по којој "одговорно лице које не примијени, не спроведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника за Босну и Херцеговину, или које спријечи односно на други начин омете примјену, спровођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година, а може му се "изрећи мјера безбједности забране вршења дужности, престанак службене дужности и престанак запослења; одузимање одликовања; забрана вршења службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава; и забрану стицања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава" и све то на период до 10 година.

Значи, ако Кристијан Шмит каже да је лијеп као уписан (израз који се користи за натпросјечно лијепу особу) и да се зове Расим, па ко то не поштује, иде на суд код Сене да га осуди на затвор. То данас, у 21. вијеку има само у БиХ. Али да видимо да ли то чак и по дописаном и фалсификованом закључку бонског ПИК-а, може бити "кључни закон"? Не може никако, чак и да је Кристијан Шмит цар, краљ, божји изасланик. Да ли је Парламентарна скупштина која је по Анексу 4. - Уставу БиХ законодавни орган на нивоу БиХ, на дневном реду имала оно што је Шмит наметнуо као свој кривични закон? Није, јер је то потврдио Колегиј секретаријата Парламентарне скупштине БиХ (Мирза Имамовић, Дражен Мустапић, Горан Живковић): "Предметне измјене и допуне Кривичног закона БиХ које су објављене у Службеном гласнику БиХ број 47/23, нису разматране на сједницама како Представничког дома тако ни Дома народа Парламентарне скупштине БиХ".

ВИШЕСТРУКО НЕПОСТОЈЕЋИ

Дакле, није испуњен ни други дописани и фалсификовани услов за наметање закона од стране високог представника! Зато је "Шмитов кривични закон" вишеструко непостојећи: по Дејтонском споразуму, по Уставу БиХ по којем је једина законодавна власт на нивоу БиХ њена Парламентарна скупштина, ни по Анексу 10. Анексу, ни по бонским закључцима, а ни по њиховом дописивању од стране ОХР-а. Како је онда "тужилаштво БиХ" могло по непостојећем закону Кристијана Шмита оптужити предсједника Републике и директора Службеног гласника Републике Српске, како је "суд БиХ" могао потврдити такву оптужницу, а судија Сена Узуновић судити и осудити Милорада Додика на годину дана затвора и престанак функције предсједника Републике и забрану вршења јавних функција на шест година. 

Свима њима је то био задатак постављен од муслиманске стране која је 1992. године жртвовала мир, увела БиХ у грађански рат и изгубила право на цијелу БиХ. Добила је право само на Федерацију БиХ коју дијели са Хрватима. Пресуда "суда БиХ" је покушај остварења ратних циљева муслиманске стране. 

Народна скупштина Републике Српске је по својој уставној надлежности донијела законе с циљем заштите Устава БиХ као Анекса 4. Дејтонског споразума у којем пише: "Ентитети и сви њихови дијелови ће се у потпуности придржавати овог Устава, који има предност над оним одредбама закона Босне и Херцеговине, као и устава и закона ентитета које нису у складу с њим". Шмитов закон није у складу са Уставом БиХ. 

А Шмит наставља разарање БиХ, па каже: "Домаће институције имају и средства и чврсту подршку међународне заједнице да ријеше ово неприхватљиво кршење Дејтонског споразума. Захваљујем се и одајем признање државним институцијама које подржавају владавину права и брину за безбједност свих грађана у БиХ". А "тужилаштво БиХ" као владавину Шмитовог права експресно шаље позиве за саслушање Додику, Стевандићу, Вишковићу као осумњиченима за рушење уставног поретка по Шмитовој допуни Кривичног закона БиХ. Распадање БиХ у наставцима. 

Сарајевски "Дневни аваз" пише: "Милорад Додик је осуђен. Осуђен је због неспровођења одлука Кристијана Шмита. Осуђен је по кривичном дјелу које уопште није постојало у Кривичном закону БиХ прије него што га је наметнуо високи представник. Дакле, можемо закључити да је осуђен због Шмита. Нијемац је био спреман да преузме на себе осуђивање Додика. Но, очигледно не и посљедице до којих ће његови потези довести. А посљедице би могле бити катастрофалне".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.