Празне штале

Домаћи сир на пијаци стоји изложен на тезги. Иза пулта са уредно истакнутим цијенама вири произвођач, који је устао прије зоре, помузао краве, прерадио млијеко и дошао да заради за свој рад.

Десетак метара даље, у расхладној витрини маркета "велика акција" која се рекламира на сва звона, увозни сир по цијени која је нижа од саме цијене сировог млијека код нас.

За пролазнике избор није тежак, купац је у журби и често не промишља довољно. Не познаје проблематику, жури кући како би се одморио у топлом, па због свега наведеног најчешће пазари тамо гдје је јефтиније.

Управо се ту и огледа један од највећих пораза нашег друштва и унапријед изгубљене битке у којој редовно побјеђују сир и млијеко из Србије и Хрватске.

Међутим, поразно је и то што овај проблем није нов и мљекари на њега указују мјесецима уназад. Ниске цијене увозних млијечних производа, посебно сира, руше тржиште и гурају домаћу производњу у ћорсокак. Наши произвођачи, исти они који свако јутро прије зоре устају да би створили млијечне производе "made in Srpska", не могу да се такмиче са робом која долази из великих система, субвенционисаних у земљама поријекла и пласираних код нас као вишак.

Систем спојених посуда је и у овом случају немилосрдан и то су фармери толико пута осјетили на својој кожи. Ако се млијеко не исплати производити, фарме се гасе, стада смањују, а села додатно празне. Мљекарски сектор у Српској данас пролази кроз најтежу кризу у посљедњих двадесет година, обиљежену снижавањем откупних цијена, редукцијама откупа и наглим растом трошкова производње. А када домаћа производња једном нестане, више нећемо говорити о "повољном" сиру, већ о потпуној зависности од увоза и цијенама које неко други одређује.

Фармерски вапај који слушамо претходних дана није позив на затварање тржишта, већ на фер услове. Симбол те пропасти је и фармер из Козинаца код Градишке који је, након 25 година рада и дневне производње од око хиљаду литара млијека, ставио кључ у браву јер му мљекаре више не прихватају укупну произведену количину. Сви заједно морамо да схватимо да домаћи сир и млијеко нису само производ, то је рад једне породице, живот једног села и дио наше сигурности у производњи хране.

Он је, у неку руку, и бренд Републике, нешто што треба да заштитимо по сваку цијену. Зато није случајно што мљекари данас траже хитне разговоре са Владом и најављују протесте, упозоравајући да ће без институционалне заштите тржишта нестати и фарме и села. Спас домаће производње треба да буде приоритет број један сваке власти, нарочито оне која се декларише као патриотска, јер нема већег патриоте од оног који се бори за вриједног домаћина који производи квалитетну и здраву храну за свој народ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.