Право и карактер

У вријеме свог другог премијерског мандата Милорад Додик се супротставио диктаторској власти ОХР-а, о чему је Народна скупштина Републике Српске расправљала више пута, доносећи ставове који су били засновани на досљедном поштовању Дејтонског споразума. Тако се крајем 2007. године Република Српска супротставила наметању измјена Закона о Савјету министара и Пословнику Представничког дома. ОХР је био приморан да устукне, дајући тумачење којим је релативизовао своја акта. Био је то ударац од кога се ОХР није никада опоравио, како је у својој књизи писао шеф његовог правног одјељења Филип Леру Мартин.

Говорећи пред Народном скупштином Републике Српске Милорад Додик је тада рекао: "Пријетње и притисци којима су у посљедње вријеме изложени Република Српска и њени органи, као и ја лично, не могу утицати да прихватимо било какав став који би био на штету Републике Српске. У то, наравно, треба да буду сигурни и они који мисле да је сила врхунско право и да силом могу да промијене нечије мишљење. Наше је опредјељење очување онога на што Република Српска полаже право по међународном уговору који се зове Дејтонски споразум, и борићемо се за то свим демократским средствима". 

И данас је опет исто. Додик је осуђен од сарајевског вануставног "суда БиХ", а потом заједно са предсједником Народне скупштине Ненадом Стевандићем и предсједником Владе Радованом Вишковићем оптужен за рушење уставног поретка БиХ. Вануставно "тужилаштво и суд  БиХ" постали су  не само инструмент за унитаризацију БиХ већ и оружје за уништење Републике Српске и њених уставних институција, иако се Република Српска упорно залаже за поштовање и примјену Дејтонског споразума и Устава БиХ као његовог саставног дијела. Расписивање потјерница за највишим функционерима Српске води ка врхунцу распада антидејтонске БиХ. Нападнути су и народни посланици Републике Српске, којима шаљу позиве за саслушање у Сарајеву, иако имају имунитет и по Уставу Српске и по Уставу БиХ. То су очајнички потези крпљења накарадне творевине настале прекрајањем Дејтонског споразума и одузимања надлежности које по Уставу БиХ припадају ентитетима. 

СДС и ПДП као свијетла сарајевска тачка

Историја се (не) понавља. Политичка и уставна криза коју је изазвао Кристијан Шмит, њемачки туриста и самозванац кога подржава бриселска бирократија ЕУ, само је појачала распад антидејтонске БиХ. У отпору Српске из 2007. године било је више јединства српских политичких странака него што је то задњих неколико година. Ово је у директној вези са узастопним поразима које опозиција, СДС и ПДП доживљавају на изборима на којима бирачи кажњавају њихову удворичку политику према западним амбасадорима у Сарајеву. Још кад им дође покоји министар из тих земаља сепсе, њиховој раздраганости нема краја. Прошле седмице су одлазећа  влада Њемачке и влада Аустрије без изборног побједника Слободарске партије,  увеле  санкције предсједнику Републике Српске, предсједнику Народне скупштине и предсједнику Владе. То је објављено у вријеме посјете Ане Лирман из владе Њемачке, као и њене колегинице Беате Мајнл-Рајзингер из владе Аустрије. Типична провокација и безобразлук достојни колонијалних управитеља. Ана Лирман припада њемачким Зеленим, истакнутој чланици глобалне фашистичке агенде. Госпође министарке су одушевљено дочекане у Сарајеву, као што муслиманско Сарајево иначе дочекује окупаторе, бивше, али и садашње у лику Кристијана Шмита.  А онда, као додатна провокација, слиједи пут Ане Лирман у Бањалуку ради састанака са СДС-ом и ПДП-ом као опозицијом не само властима него и Републици Српској. Унапријед одушевљени Милан Миличевић, предсједник СДС-а, и Игор Црнадак, потпредсједник ПДП-а, кладили су се ко ће испасти важнији приликом подношења рапорта драгој гошћи, чак и прије 10. априла/травња када је на тај знаковит датум (проглашење НДХ) заказан састанак СДС-а, ПДП-а и Вукановића са најмилијим партнерима из Федерације БиХ. Миличевић је био мудрији, па је састанак обавио без посебне најаве. Само је касније објавио слику како он и Бодирога, предсједник клуба СДС-а у Народној скупштини, нетремице и са смијешком слушају Лирманову и обећање да ће их странци довести на власт без избора  и  мимо воље народа у Српској.  А помпезни Црнадак, како и приличи припаднику ПДП-а као стране агентуре још од Иванићевог оснивања,  најављује састанак и то у Народној скупштини Републике Српске иако није тражио ни добио пристанак скупштинске службе. Када му је то пропало, онда је вабио Лирманову у просторије ПДП-а. У међувремену, Влада Републике Српске је на хитној сједници полазећи од принципа реципроцитета у међународном праву, њемачку министарку прогласила непожељном, па је она испраћена из Бањалуке не видјевши Црнатка. Тако је Миличевић у игри шуге побиједио  Црнатка.

Хистерија, мржња, страх

Политичко Сарајево је, иначе, мјесецима у пренапрегнутом стању хистерије и позива на рат. Зато је сасвим оправдана одлука Републике Српске о непожељности њемачке министарке додатно излила мржњу у мали им мозак.  Мали Дино и умилни Форто најављују писање васколиком дуњалуку против Србије, Русије, приписујући тероризам Додику. Терористи су муслимански џихад ратници из босанског рата који су ритуално одсијецали главе Србима, а потом и западњацима, учествујући при томе у свакој терористичкој акцији по свијету - од рушења кула у Њујорку 11. септембра 2001. године,  преко шпанског воза, лондонског метроа, Париза, Брисела, Минхена. Зато вануставно "правосуђе БиХ" спроводећи незаконити терор  покушава застрашити свакога у Републици Српској. Хајка против Републике Српске као Дејтоном потврђеног државотворног ентитета БиХ траје још од краја рата. Чак се укључио и бивши високи представник Валентин Инцко, нафатиран милионима евра за вријеме свог 12-годишњег мандата, додатно стимулисан муслиманским пешкешом за онај кобајаги закон о забрани негирања геноцида. По том Инцковом закону   чак ни "бе-ха кривосуђе" није успјело  направити  ниједан процес против било ког Србина, али ни против свјетских негатора  "геноцида у Сребреници", као што су Ноам Чомски, те судије Хашког трибунала Кристоф Флуге и Приска Нијамбе. Пошто је политичко Сарајево по изјавама малог Дине Конаковића довело Додика пред "суд БиХ" који га је осудио на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања, а након што су то странци тражили како је то рекао Бакир Изетбеговић, кренули су у рушење руководства Парламентарне скупштине и Савјета министара, заједно са СДС-ом, ПДП-ом и ЗАПИР-ом Небојше Вукановића. У томе не мањка обостраних излива љубави, осмијеха на састанцима, заклињања у непостојећи европски пут. Позната је изјава Мирка Шаровића, претходног предсједника СДС-а, пред прошле изборе када је рекао: "Наши партнери су у Федерацији БиХ". Зна се како су СДС и ПДП годинама хвалили Бакир Изетбеговић, Жељко Комшић, Реуф Бајровић, а сада Денис Бећировић, Дино Конаковић, опет и Бакир Изетбеговић. Тако и Харис Имамовић, савјетник Шефика Џаферовића, током гостовања у емисији "Истрага седмице" код Авде Авдића коментаришући актуелну политичку ситуацију у БиХ хвали опозицију из Републике Српске - СДС, ПДП и Вукановића - описујући их као свијетлу тачку.

"То је нешто најбоље што се појавило, да такви људи, Мирко Шаровић и Ненад Вуковић изађу и кажу да нису спремни издати БиХ. То је нешто сјајно што се десило. Постоји једна свијетла тачка у понашању те опозиције какво је сада, не говорим какво је било. Тројка, ове све процедуре и хоће и  неће. Показаће се, не може се ту лагати. Они или ће истјерати Додика или неће. Ако не истјерају Додика, они су уништили ту свијетлу тачку која се зове опозиција у Републици Српској, уништили су те људе који су покушали да буду друкчији, да кажу да неће издати БиХ. Уништила их је тројка, ако их сада остави на цједилу, јер су их навукли, ови се сви залетили и Црнадак и Драшко, ако сад тројка остане са ХДЗ-ом и СНС-ом, дакле не само да нису урадили оно што су требали за Додика, него су и уништили неку алтернативу Републици Српској", казао је Имамовић.

Иначе, тај Ненад Вуковић познат је као киндер јаје нелегалног ЦИК-а, а никада делегат Народне скупштине Републике Српске. Вуковић је скоро Федералној ТВ изјавио: "Јесте Дејтонски споразум измијењен, али и такав измијењен, без обзира на то да ли је то чинио високи представник или гласањем, без обзира на све промјене, он је прихватљив оквир и на средњи рок".

Овим то јаје прихвата да све што је неправно измијењено и отето Републици Српској трајно остане, а чему је највише кумовао Младен Иванић, оснивач ПДП-а и произвођач Црнатка, Бореновића, Вуковића као сљедбеника пробосанске политике на штету Републике Српске. Неизбрисиво је свечано дочекивање Иванића у Зеници, његово хвалисање на политичкој академији СДА када је театрално изговарао: "Ја сам учествовао у преносу надлежности на БиХ", војске, правосуђа, пореза, обавјештајне службе, а то су најважније надлежности.

Питам се

Зашто надлежно тужилаштво Републике Српске није покренуло поступак против тужилаца и судија "правосуђа БиХ" када су они кренули у напад на уставни поредак Републике Српске, оптужујући предсједника Републике зато што је поштујући обавезу из Устава Републике Српске потписао законе које је донијела Народна скупштина Републике Српске? Зашто није било захтјева за привођење, а потом и потјерница за тим нападачима на уставни поредак Републике Српске, али и уставни поредак БиХ, јер је Устав Републике Српске дио уставног поретка БиХ? Зашто? Ваљда зато што се они куну у вануставни "високи судски и тужилачки савјет БиХ". У Закону о јавним тужилаштвима Републике Српске пише да "тужилаштва спроводе истражне радње и гоне учиниоце кривичних дјела у складу са законима Републике Српске и улажу правна средства за заштиту уставности и законитости".      

Увијек је у одсудним временима требало показати карактер, јер како је то говорио један од највећих умова Алберт Ајнштајн: "Многи мисле да интелект чини човјека великим. Ја се са тим не слажем. Једино је тачно да карактер чини човјека великим".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.