Правила брзака

Замислите сценарио. Август је, идеални временски услови за рафтинг на Тари, на лицу мјеста је група туриста из Словеније, двојица момака из Бањалуке, један брачни пар из Београда и скипер који већ двадесет година зна сваки камен у кањону. Чамци су спремни, а шљемови затегнути. И баш негдје у том моменту неко вади пиво из ранца, јер се ваља наздравити за срећан спуст.

Неко други испија ракију "за храброст", а смијех, добацивање и фотографисање говоре да је расположење на нивоу. А сада станите на тренутак и замислите један мање популаран сценарио, петнаест минута касније, та иста ријека више није разгледница за "Инстаграм", него мјесто на којем једна грешка све њих може да кошта живота.

Управо ту негдје почињу оправдања власти и разлози о приједлозима новог Закона о туризму и строга забрани алкохола на рафтингу. Иако ће многи одмах рећи да је ријеч о још једном "убијању забаве", суштина је прилично једноставна, а то да нико нормалан не би дозволио да пилот пије док управља авионом, или да возач аутобуса нацврцан јури 200 километара на сат аутопутем "9. Јануар". И онда се поставља питање зашто да прихватимо да неко под дејством алкохола управља чамцем у кањону?

Проблем је, наравно, и досадашњи наратив. Код нас се, годинама уназад, рафтинг продавао као комбинација адреналина и кафанске атмосфере. Нису ту важни само ријека, природа и спорт, него и роштиљ, меза, звучници, гајба пива и снимци за друштвене мреже.

Туристичке агенције су често саме подстицале такав амбијент јер "то људи воле и траже". И ту се полако изгубила граница између авантуристичког спорта и пијане екскурзије.

А довољна је само секунда да нешто крене по злу. Несреће на води нису ријеткост, а често је разлог за превртање чамца управо онај због којег се и уводе поменуте рестрикције. Није искључено да ће нова правила смањити промет, али највјероватније не у претјераном обиму.

Озбиљан туризам не може да се гради на томе ко ће попити више пива у чамцу. Ако Република Српска жели да Врбас, Тара и Дрина буду озбиљне туристичке дестинације, онда морају постојати правила која се на ријекама поштују.

На крају крајева, нико не брани људима да након спуста поједу рибу или роштиљ па тријумфално наздраве и проведу се до касно у ноћ. Али док смо на води, у кањону и брзацима, ту би ипак требало да владају спартанска правила која вам наметне скипер. А правила кафане нека остану испод или изнад кафанског стола, зависно од тога колико сте у моменту ракија попили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.