Правда са стране

Долазак америчких истражилаца у Дервенту пробудио је наду коју су многи одавно изгубили. Наду да би српске жртве коначно могле да дочекају правду и да ће злочини почињени над Србима добити судски епилог.

Нико разуман не може бити против да сваки ратни злочин буде истражен и кажњен, без обзира на националност жртве или починиоца. Управо је то темељ правде, али и једини пут ка искреном помирењу. Друштво које дијели жртве на "наше" и "њихове" не гради мир, већ оставља болне ране које се преносе на нове генерације.

Међутим, долазак америчких истражилаца отвара много непријатније питање. Како је могуће да посао који је требало да обаве домаће институције данас преузимају људи из друге државе. Гдје су више од тридесет година били домаћи тужиоци који као да су, изгледа, били слијепи на злочине над Србима. Морамо да питамо зашто су логораши из Дервенте морали чекати да страни истражиоци саслушају њихове приче о мучењима, убијањима понижењима и злочинима које су преживјели?

Наводи о логорима, мучењима и убиствима на подручју Дервенте били су познати годинама, али изгледа да то бх. правосуђу није било довољно да покрене истраге. Многи предмети остали су без оптужница и судског епилога, а свједоци стравичних злочина полако умиру и тиме се омогућава да се злочинци трајно извуку од казне. 

Због тога долазак америчких истражилаца није само трачак наде за жртве. Он је и својеврсна оптужница домаћем правосуђу које дијели жртве и које је већ одавно изгубило повјерење многих, нарочито Срба. Свака година ћутања правосуђа на српске жртве, али и не процесуирање свих злочинаца ма како да се зову оставља могућност да се пакао злочина понови. 

В.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић с правом упозорава да је крајње вријеме да буде утврђена одговорност у бх. правосуђу за оне који годинама нису чинили ништа. То је потребно, не само због Дервенте и не само због српских жртава, већ и због вјеродостојности правосуђа које не смије имати двоструке аршине. Некажњен злочин никада није само прошлост, већ порука да се злочин може исплатити, а управо је то најопасније што једно друштво може поручити будућим покољењима. То је бјанко дозвола за ново убијање.

Зато није важно ко ће отворити истраге, амерички или домаћи истражиоци, већ да правда коначно буде једнака за све. Без пуне истине и одговорности за сваки злочин, без обзира на то над ким је почињен, нема ни искреног помирења, ни трајног суживота. 

Само друштво које једнако поштује сваку жртву може очекивати да се зло никада више не понови. Амерички борац за грађанска права Мартин Лутер Кинг јуниор упозорио је да је "Неправда било гдје пријетња правди свуда".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.