Правда по Изетбеговићу

Послије скидања табле са именом Радована Караџића са Студентског дома СДА са Бакиром Изетбеговићем на челу би да буду одузета одликовања првом предсједнику Републике Српске те Момчилу Крајишнику, Биљани Плавшић и Николи Кољевићу. Успут би да Парламент БиХ усвоји Закон о забрани негирања геноцида у Сребреници, а ако би то било блокирано онда да га наметне високи представник Валентин Инцко.

СДА се у најмању руку понаша као да је побједник у протеклом рату па би да испуњава своје жеље јер побједници пишу историју. Неће то проћи поред српског, а све незадовољнији је и хрватски народ.

Када Изетбеговић млађи схвати да му је отац био исламски екстремиста и да је био под истрагом Хашког трибунала па га је само смрт спријечила да одговара за злодјела над сарајевским Србима, злочине муџахедина на Озрену и Влашићу, за стотине логора по Сарајеву, Кравицу и друга српска стратишта онда се могу испостављати рачуни другоме. Да ли је спреман да у Сарајеву укине улице са именима паравојних формација попут Зелених беретки и  Патриотске лиге које су  формиране нелегално давно прије почетка рата. Смета ли тужиоцима из СДА постројавање беретки и лиге као што смета постројавање уредно регистроване невладине организације Равногорског четничког покрета. Хоће ли Бакир и његова СДА свита одузети “златне љиљане” криминалцима које је одликовао његов отац за убијање Срба.

Сви захтјеви су уперени против Републике Српске и имају за циљ стварање што више аргумената да се укине оно што је српски народ својом крвљу створио. Ако им се не остваре жеље онда иду и плачу Валентину Инцку и амбасади једне западне велесиле која се константно мијеша у унутрашње ствари бар на папиру суверене земље. Не знам шта би западњаци урадили да се амбасада дејтонске творевине БиХ почне мијешати у њихове унутрашње ствари и рецимо почне да критикује полицију и тражи смјену њеног команданта зато што немилосрдно убијају лица тамне боје коже.

Уколико би закон о негирању геноцида био наметнут питам се гдје би Бакир нашао мјеста у затворима или начин кажњавања 1,3 милиона Срба који мисле да је у Сребреници био страшан злочин, али не и геноцид. Ту не узимам у обзир разне психологе, новинарске плаћенике, букаче и блогере које штите амбасаде и поједине “фаце” које најрадије наступају на једној сарајевској кабловској ТВ станици да би подилазили водитељу србомрсцу. Они  су своју душу продали за 50 евра. 

Изетбеговић и његова свита морају да схвате да нису побједници рата и да се у том духу и понашају иначе њихова кућа како је Бакир назвао БиХ могла би да има мање од три спрата. Станари два не трпе неправду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.