Правда на папиру

Двије оптужнице Републичког тужилаштва пале су у свега три мјесеца и оба пута јер за њих по становишту суда није било доказа. Оваква ситуација у озбиљном и одговорном друштву била би аларм за провјеру или бар самопровјеру рада правосудних органа, али по свему судећи то ће код нас постати још један податак у статистици.

Када се анализирају оба случаја, судски процес је показао да није спроведена квалитетна истрага и провјера свих чињеница, укључујући и оне које иду у корист оптужених. Не можемо се отети утиску да се у нашем правосуђу оптужнице дижу само да се броје и да имамо правду на папиру.

Када оптужени заврше на слободи јавност с правом треба да пита да ли је ријеч о незнању, немару или нечему трећем? Све три опције су подједнако опасне, јер ако институције постану алат за дисциплиновање, а не за правду, штета није само за оптужене већ за цијело друштво. Осим по правосуђу и правди, оваква пракса удара и по џепу грађана јер трошкове истрага, суђења и евентуалне одштете сносе искључиво порески обвезници. Тако, док се ресурси расипају на празне предмете, истински крупни криминал пролази испод радара. У оба на суду оборена случаја исказана је забрињавајућа ноншалантност како у прикупљању доказа, тако и у вођењу истрага. Прва оптужница која је пала темељена је скоро искључиво на тврдњама једног човјека да су му оптужени свјесно и намјерно онемогућили да добије употребну дозволу за зграду те тражили мито. Међутим, током судског процеса испливале су чињенице да је за добијање поменуте дозволе било много објективних препрека на које оптужени нису утицали. То, међутим, прије дизања оптужнице очигледно нико није провјерио, јер да јесте, оптужнице можда не би ни било или би се на њој нашао још неко.

Други случај још је тањи и све је засновано на снимку разговора у којем, како тврди тужилаштво, оптужени посредује за боловање свог здравог брата. Међутим, боловање је одобрено на основу раније медицинске документације, што је потврдио и доктор који је то учинио.  Не можемо да се не запитамо зашто ово није провјерено прије дизања оптужнице, зашто није утврђено да ли је боловање заиста било лажно или не. Осим тога, парадоксално је да  у земљи гдје су десетине милиона испариле кроз афере у здравству, јавним набавкама и корупцији високог нивоа тужилаштво троши ресурсе на случај да ли је неко покушао убрзати боловање за брата. Нема онога ко у овој земљи није покушао "преко везе" доћи до здравствене услуге. Да се сви "гоне", стотине би чекале у реду пред судовима. Поставља се питање чему овакве оптужнице. Да се испуњава форма или је посриједи нешто друго? На крају, кад судови сруше овакве конструкције, цех плаћају грађани и правда, а сума сумарум свега може се описати познатом реченицом Џејмса Болдвина: "Незнање, удружено с моћи, најопаснија је комбинација у историји човјечанства". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.