Површно рјешавање проблема

Све израженији проблем недостатка радника БиХ, која је до прије само десетак година имала озбиљну армију радне снаге, планира да ријеши масовним увозом потребног кадра из Турске и Азије. Tо представља само површно рјешење проблема, а не лијечење суштинскoг узрока који је земљу довео у овакву ситуацију.

Кључно питање на које треба да одговоре и послодавци и надлежне власти  је зашто домаћа радна снага и даље одлази у западноевропске земље. 

Лаички речено и из угла радника, људи одлазе због малих плата, лоших услова рада и недостатка перспективе.

За немали број домаћих послодаваца већина прописа којима се уређују радничка права само су мртво слово на папиру. Исплата минималне плате на рачун, ускраћивање комплетног годишњег одмора, неплаћање прековремених сати, немогућност одласка на боловање и изостанак адекватне заштите само су дио ставки са радничке листе права која се свакодневно крше у БиХ и Српској. Такав однос послодаваца, нажалост, надлежне нимало не брине. Деценијама су глуви и слијепи на кршење радничких права. 

Такав однос нас је довео гдје нас је довео. Радника нема у индустрији, трговини, угоститељству, нема их у здравству, пољопривреди, грађевинарству...  

Домаћи кадар посљедњих година фирме покушавају надомјестити радницима из увоза који су спремни да раде за мање новца, али оваква стратегија дугорочно само може погоршати демографску кризу и подстаћи даљи одлив квалификованог становништва, стварајући тако зачарани круг. 

Умјесто да се улаже у образовање, обуку и боље услове рада за домаће становништво, увозом странаца само се ствара привид краткорочног рјешења. Домаћа економија, иако се на тренутак овим може спасти од губитака, ризикује да постане зависна од нискоквалификоване радне снаге јер људи који долазе из иностранства да раде код нас обучени су углавном за физичке послове. Јер и квалификовани кадар са истока иде за бољим приликама, у Њемачку, Белгију, Холандију, Швајцарску, Шведску. Не долази у БиХ да зида зграде, мете улице и мијеси хљеб.  

Оно што је заиста забрињавајуће је пасивност и недостатак системског приступа. Све стране, почевши од послодаваца, синдиката и владе, морају заједно радити на стварању услова који ће не само задржати постојеће раднике већ и стимулисати повратак оних који су отишли трбухом за крухом.

Уколико се инвестира у привредни развој који ће омогућити раст плата и уколико се радничка права крену уважавати, реално је очекивати повратак радне снаге са запада. У супротном, прогнозе о масовном увозу постаће сурова реалност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.