Похлепа без граница

Случај изнуде, који је недавно откривен у Бањалуци, разоткрива мрачну стварност да је данас све на продају, а дигитална ера претворила је интиму у потенцијалну мету.

Привођење Бањалучанке, која је од суграђанке покушала изнудити 50.000 КМ пријетећи објавом компромитујућих фотографија и снимака, није само кривично дјело већ и огледало неморала савременог друштва. Ово огољава нашу стварност да међу нама има појединаца који су спремни да погазе све животне вриједности зарад брзе и лаке зараде.

Колико ниско неко мора пасти да би живот друге особе претворио у уцјену, а њено понижење у прилику за личну корист? Нажалост, изгледа да амбис моралног пада у нашем друштву нема дно и овдје није ријеч само о похлепи већ и о недостатку емпатије и дубокој моралној кризи. Бескрупулозност се све чешће нормализује и, нажалост, све је више људи спремно да зарад новца уништи нечији брак, породицу, углед и психички мир. Ипак, оно што у овом случају враћа вјеру у институције јесте изузетно брза и ефикасна реакција полиције и тужилаштва.

Захваљујући храбрости жртве, која је одлучила да не ћути, и професионалности оних који су предузели мјере, организована је замка. Похлепница је тако узела означени новац, након чега је ухапшена на лицу мјеста са чврстим доказима против ње. Ова ефикасна акција послала је јасну поруку да изнуда неће остати некажњена, што је рецепт за спречавање свих других облика девијантности и криминала. Међутим, у исто вријеме овај случај упозорава и на рањивост у дигиталном добу. Компромитујући снимци који се чувају на рачунарима, па чак и телефонима, представљају темпирану бомбу.

Нису сви којима вјерујемо достојни тог повјерења, а једном сачувани садржај ријетко остаје под контролом власника. Није ријеч о осуди жртве, већ о реалности да је у ери у којој је све "на изволите" приватност постала луксуз који је на стакленим ногама, а повјерење постало опасније од метка. Поменути случај, срећом, није завршио зидом ћутања, али колико их пролази испод радара јер жртве не смогну снаге да се обрате полицији? Страх од осуде, срама или неповјерење у институције често буду јачи од воље да се зло заустави. Тако они заробљени између страха, стида и неповјерења бирају да ћуте и трпе, због чега многи случајеви изнуде, нарочито они везани за интимне садржаје, никада не угледају свјетло дана.

Због тога је важно слати јасну поруку - да институције реагују, да подршка постоји и да ћутање никада не штити, већ само продужава патњу. Филозоф Артур Шопенхауер једном је рекао: "Људска глупост има јачу снагу од људске памети, јер памет има границе". Можда је вријеме да признамо да су похлепа и непромишљеност најопаснији пар и гријех модерног доба, а кад се сретну и удруже, могу постати и јахачи апокалипсе за појединце, али и цијело друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.