По леђима грађана
Ситуација у којој су се нашли "Путеви Републике Српске" након што је због корупције пао директор Милан Дакић најбоље осликава хронични проблем који годинама оптерећује јавни сектор - политизација руководећих позиција и небрига према јавним установама и предузећима, као и основним потребама грађана.
Док надлежни као да су нијеми ћуте, а функције остају упражњене, терет неспособности и корупције пада на леђа грађана.
Само ако се присјетимо недавних проблема са првим снијегом, када су бројна насеља остала одсјечена од свијета, јасно је да овакве ситуације додатно угрожавају функционисање основне инфраструктуре.
Ово није само прича о корупцији, већ о систему који функционише на принципу: "Ко се више снађе, тај се боље обогати." Директор је у притвору, а надлежни су "нестали", док брод звани "Путеви РС" плови у непознато.
Овај случај пракса показује да су директори, постављени по политичким линијама, често ту не због јавног интереса, већ да обезбиједе ресурсе за своје партије и лично богаћење.
Можда је најбољи опис овакве ситуације дао Фјодор Достојевски када је написао: "Човјеку се може много опростити, али не и то да једе хљеб за који није радио."
Нажалост, код нас је читав систем заснован на хљебу који се узима из уста грађана, док моћници осмишљавају нове начине да продубе своје џепове. Још већи проблем је ћутање одговорних лица, а ова неодговорност додатно потврђује колико су грађани занемарени.
Да ли ће неко извући одговорност из ове ситуације? Бојим се да нећемо, а ако се и даље буде чекало на потезе који никако да дођу, ризикујемо да се овакве афере и неодговорност наставе, уз високу цијену коју ће на крају платити грађани.
Рјешење је јасно, неопходна је смјена политички подобних кадрова и постављање способних на чело јавних установа и предузећа, уз транспарентно руковођење и строгу контрола јавних средстава.
Док чекамо да се неко удостоји преузети одговорност, грађани остају жртве једног зачараног круга - зимских сњегова који одсијецају села, путева препуних рупа који вапе за одржавањем и докумената који чекају нечији потпис. И тако, док се надлежни богате, а јавне функције своде на политичке награде, грађани поново подмећу своја леђа. Јавна предузећа можда и могу без директора, али питање је - могу ли грађани без правде?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
