Пик на ПИК

БиХ је земља у којој живе народи специфичне нарави које спаја заједничка, али веома тешка историја јер су више били окренути једни против других, а не једни уз друге.

То несрећно бреме је посљедњи пут на леђа народа пало деведесетих година и још стоји као омча око врата ове земље која је, послије крваве четири године, 21. новембра 1995. године званично постављена на нови темељ – Републику Српску, с једне и ФБиХ с друге стране. 

Ономад из Дејтона нико није отишао задовољан. На свакој од страна владала је жал за нечим, али је српски народ смогао највише снаге и прихватио своје, толико скупо плаћено парче слободе, иако у тим оквирима није било мјеста за добар дио вјековних огњишта. Али, како причају савременици, тако је тад завршено то још једно тешко поглавље у историји овдашњих народа.  

Међутим, врло брзо је стигла потврда да ђаво, ипак, не спава. 

Неријетко се може чути и прочитати да се мастило на Дејтонском мировном споразуму, чији је саставни дио и садашњи Устав БиХ, није било ни осушило, а већ је кренула његова промјена. У корист друге стране, примарно Бошњака, а на штету Републике Српске. 

Први пут темељи земље, тек изашле из канџи рата, пољуљани су одлуком о оснивању тзв. Савјета за примјену мира и његовог злогласног Управног одбора скраћеног назива ПИК.

Мало по мало, уз модерни бич у виду "бонских овлашћења" ПИК и такозване дипломате у руху високих представника газили су све што се могло погазити у БиХ. 

Иако су углавном били усмјерени на Републику Српску и њено слабљење, сви су знали да ударац на Српску значи и ударац на БиХ, али су били спремни чак и да томе аплаудирају само да би Бањалука пала на кољена. 

Примарно политички представници бошњачког народа клели су се, и данас то исто чине, у суверенитет и територијални интегритет БиХ, а истовремено су призивали духове Дејтона и свим силама и везама се трудили да Српску, као саставни дио ове и овакве БиХ, сведу на празну љуштуру. 

Међутим, иако ни у њој, као ни у другом саставном дијелу БиХ, не цвјетају руже, Република Српска је, према ономе што гледамо посљедњих мјесеци, са пријатељима успјела да покаже и докаже ко је заправо кривац за највећи број криза и блокада. 

Он се крије иза двије скраћенице. Једна је ОХР, односно Канцеларија у којој царује високи представник, а друга она која у себи крије назив институције која је, гле чуда, усмјерена ка миру – то је исти онај ПИК који је погазио све – од међународног права, преко међународног уговора па све до основних људских права и највиших домена демократије у 21. вијеку. 

БиХ се поново налази на својеврсној раскрсници. Иако је указано на значајан број аномалија које је годинама гуше, то аутоматски не значи да је томе крај. Пред овом земљом су два пута. Зна се врло добро је исправан, само је питање да ли га сви желе и након три деценије живота у модерним оковима. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.