Пензија и сурова реалност

У Републици Српској људи у просјеку проведу око 17 година у пензији. То је скоро двије деценије живота у којима би човјек коначно требало да има више времена за себе, породицу, путовања и све оно што је годинама одлагао због посла и обавеза. Да ли је једно такво очекивање у нашим условима заправо и реално?

Просјечна пензија за јул износила је око 700 марака. Кога год да питате, рећи ће вам да се са тим новцем не може организовати достојанствен живот. Када се плате рачуни, храна и лијекови, остатак је недовољан за путовања или неке веће трошкове. Дакле, и под старе дане се мора штедјети да би се негдје отпутовало.

Ако одвојимо ријетке пензионере који су читав радни вијек имали натпросјечне коефицијенте, или радили у иностранству, за велики број њих мјесец се не своди на питање како уживати у остатку живота, него како саставити крај с крајем са остатком новца.

Разлога за такво стање је мали милион. Константно ниске плате током радног вијека, рад за минималац, борба са сивом економијом и ковертама, прекиди у стажу и све неповољнији однос броја пензионера и запослених утичу на крајњу висину пензија. Зато није довољно само чекати рјешење о пензионисању, јер се на крају често покаже да се нема шта паметно ни дочекати. Важно је мислити о старим данима још на почетку радног вијека.

Док смо млађи, често мислимо да је та прича далеко и да за њу има времена. Ријетки су они који, уз старосну пензију, размишљају и о додатној штедњи, добровољном пензијском осигурању или животном осигурању које одговара његовим потребама и могућностима.

Наравно, није циљ да човјек цијели живот ради и штеди, а да заборави да живи. Овдје причамо о томе шта је за свакога од нас најбоља опција. Ако бисмо ствари посматрали из угла који каже да заиста постоји начин да у старости не правите избор између лијекова, рачуна или одласка у Хургаду. Док смо млађи и у пуној снази, свака додатна жртва се лакше поднесе. У старости је то већ теже, и вјероватно би нас коштала смањења оне бројке са почетка текста. Зато је важно да се о овој теми говори више и отвореније, јер финансијска сигурност у старости не би смјела да буде привилегија малог броја људи, већ циљ којем свако има прилику да тежи. Уз већу финансијску писменост, одговорније планирање и доступније облике дугорочне штедње, могуће је барем дијелом ублажити неизвјесност која чека многе будуће пензионере. Јер пензија би требало да буде награда за деценије рада, а не почетак нове борбе у којој се сваки мјесец поново своди на рачуницу како преживјети до наредне исплате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.