Аргументи и пропаганда

Захваљујући друштвеним мрежама исувише је медиокритета и класичних незналица добило простор да "сматрају" о свему и свачему и, што је још горе, они имају публику која та "сматрања" одушевљено "лајкује" и "шерује" дајући ауторима осјећај велике битности.

Такав приступ, о ужаса, почео је да се прелива и на поједине медије, који су одустали од класичног журналистичког и подлегли "друштвеномрежном" приступу па сада скупа са назгулима са "Твитера" и "Фејсбука" учествују у тровању јавног простора гомилом бесмислица, лажи и спинова.

И мале су шансе да ће се то икада вратити на старо, напротив, временом ће бити све горе. Мета таквог приступа била су протеклих дана два филма, "Златни рез 42" Лордана Зафрановића и "Рука правде" Немање Ћеранића, један о геноциду над Србима у НДХ, други о освети за тај геноцид.

Има, додуше, и оних који ће рећи да Зафрановићев филм говори само о једном сегменту тог геноцида, јасеновачком логору, и није да нису у праву, али није то тема овог текста. Тема су они који су "Руку правде" означили као "Вучићеву пропаганду", а "Златни рез 42" као "и Вучићеву и Додикову пропаганду". На оваквом "славодобитном закључку" такви завршавају сваку причу обилато је поткрепљујући "аргументима" према којима се оно што је обрађено у овим филмовима уопште није догодило. 

Вучић и Додик који су помогли да, односно чије власти су помогле, да буде пронађен новац за ова остварења, овдје су тек обичан колатерал. Јако је дирљиво што су они који данас лају и негодују због снимања ових филмова тако забринути за новац пореских обвезника из Републике Српске и Србије. Они су одувијек јако забринути за наш животни стандард и животе уопште, само ми то не видимо или не знамо да цијенимо. Јасно је да та брига нема везе с мозгом и да им пуца она ствар и за наш новац и наше животе. Да је искрено, употребљавали би озбиљније аргументе. 

Како може оживљавање јасеновачког пакла на филмском платну да буде било чија пропаганда, нарочито ако је сценарио за Зафрановићев филм написан још 1986. године када, уосталом, ни тај Додик, ни тај Вучић нису били на политичкој мапи? Како је прича о Благоју Јововићу пропаганда кад ју је исти тај Јововић испричао још 1998. године када су исти тај Додик и исти тај Вучић тек заузимали озбиљније позиције на истој тој политичкој мапи? Једном ријечју - никако.

Није, дакле, ствар у пропаганди, нити у претјераној бризи за новац пореских обвезника. Само је један узрок, рјечником са друштвених мрежа, хејта и хистерије коју просипају ови душебрижници. Њима је једноставно криво што у Јасеновцу није побијено још пола милиона Срба и што је Благоје убио Павелића. И само и искључиво због тога данас бљују свој отров. И никаква мудрост то није закључити, али није згорег да остане записано. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.