Парадокс на точковима

Замислите сцену, возач је из Фоче, са уредном радном дозволом и уговором са фирмом из ЕУ. Тахограф је чист, а камион технички исправан. Ипак, на паркингу негдје у Баварској или код Линца, полиција му саопштава да мора да напусти земљу. Не због прекршаја, нити због папира, већ због тумачења боравка. А камион? Камион остаје у Линцу, Фочак се аутобусом враћа кући и, уз кифле и паштету, на задњем сједишту аутобуса размишља о смислу живота.

Заиста звучи као сценарио за неки балкански road movie, са примјесом социолошке драме.

Међутим, ово су заправо стварне сцене које већ неко вријеме проживљавају бројни возачи из Српске и ФБиХ. Кривце за све чешћа депортовања сабораца удружене камионџије проналазе унутар надлежних институција.

Возачи поријеклом из БиХ се присилно враћају из Њемачке, Аустрије и Пољске, иако имају уредну документацију.

Проблем није у њима, већ у неусаглашеној званичној и оперативној позицији са Европском комисијом. На папиру су потребни, у пракси постају "незаконити" и раде на црно.

Изгледа да је проблем то што стране земље, кроз парадокс формалног тумачења боравка, наше возаче препознају као туристе, иако то нису. Нису ни мигранти, наравно, већ радници у сталном транзиту. Управо то кретање поједине земље користе као основ за депортацију.

Посљедице су већ видљиве, најављени протести, блокаде прелаза и додатни поремећаји у ланцима снабдијевања. У тренутку када ЕУ има озбиљан недостатак возача, администрација их враћа кући.

Рјешење је једноставно, али политички захтјевно, односно потребно је јасније усагласити став са Европском комисијом, увести јединствено тумачење правила и препознати посебан статус професионалних возача.

Таква рјешења предлагана су и прошли пут када је пријећено блокадама и све је личило на то да је комуникација са Европом успостављена. Чини се да није и да је проблем само пролонгиран.

Док не буде заустављена таква пракса, камиони ће стајати на мјестима гдје то никоме не одговара, ни властима, ни привреди, али ни возачима који само желе да раде, али им је то очигледно онемогућено. Није овдје ријеч о појединачним инцидентима, већ о системском апсурду који се ломи преко леђа обичних људи. Када се правила тумаче како коме одговара, а одговорност пребацује са шалтера на шалтер, највећу цијену плаћају они који држе европску привреду у покрету. Ћутање надлежних институција опасно личи на прећутно прихватање таквог стања. А сваки нови депортовани возач јасан је знак да проблем више није технички, већ политички.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.