Одлазак који боли

Љето у Републици Српској већ одавно не почиње звуком тримера и косилица, већ кулоарским причама о одласку радне снаге: "Иде у Макарску", "Нашао је посао на Корчули", "Она већ треће љето ради у Сплиту, каже да је спојила угодно са корисним".

Стотине, ако не и хиљаде сезонских радника из Српске и БиХ љети прелази границу и хита ка Хрватској у потрази за бољим платама, безбједнијим условима рада и професионалнијим односом послодаваца.

И то не раде тек тако. Иза приче о одласку стоји активна промо прича хрватске стране која траје читаву годину. Док угоститељи са обале годинама воде кампање регрутације, што кроз сајмове, огласе или агенције, наш регион остаје нијем и пушта све случају.

Зашто се, заправо, хрватске газде окрећу нашој радној снази? Само зато јер им је тако лакше и не желе да губе вријеме око обуке и радничког учења страног језика. Радник из, примјера ради, Фоче, Требиња, Кнежава или Берковића цијењен је због језика, сличне културе и радне етике. За два до три љетна мјесеца могу да зараде оно што код куће не би ни за пола године. И зато се та ситуација завршава углавном на обострану корист. Једини губитник у једначини је наша привреда.

У сезони када је и овдје највише посла, у туризму, пољопривреди и грађевини, радне снаге нема. Фирмама махом недостају конобари, кувари и чистачице, а трговине у мањим мјестима љети вапе за радницима. Одлазак сезонаца повећава притисак и на оне који остају, поготово у мањим локалним заједницама, и "убијају" се од посла јер нема ко да попуни све смјене.

Све то доводи до парадокса, док се економија у већим градовима и туристичким центрима труди да расте и развија се, мала мјеста трпе недостатак радне снаге, а локални послодавци су принуђени да пословање прилагођавају смањеном капацитету.

Ова ситуација подстиче и сезонску миграцију младих, који често одлучују да трајно оду, остављајући за собом старе и неактивне заједнице. Уколико се не успостави системска подршка локалној привреди и не унаприједе услови рада, Српска, али и БиХ ће сваке године губити најбоље и најспособније раднике, а привреда ће, умјесто да напредује, све више зависити од туђе иницијативе и страних тржишта.

Без стратешког приступа, инвестиција у људски капитал и боље регулације рада, одлив сезонских радника ће наставити да кочи развој локалне економије, док се примамљивије прилике код комшија све више укорјењују као једина реална опција за наше грађане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.