Од волана до тротинета

Откако је испаљен први метак на Блиском истоку, многи као да су симболично "угасили" своје аутомобиле. Не зато што су хтјели, него зато што су морали.

Сви колективно имамо утисак да казаљке на пумпи и оне на сату воде мртву трку у томе ко је бржи, а сваки одлазак по гориво скоро да је за тражење шећера и воде због финансијских шокова и пречестих поскупљења.

Гориво је одавно престало да буде само неопходан трошак, већ је сада свакодневна тема разговора, планирања и калкулација. "Шта сипаш?" и "Колико троши?" више нису питања за ауто-ентузијасте, него за сваког ко размишља да ли да уопште сједне за волан.

И тако су се грађани, тихо и без велике помпе, почели прилагођавати. Тротинети зује улицама, бицикли су поново у моди, а градски превоз, колико год имао својих мана, доживљава неку врсту ренесансе.

Срећа у несрећи је што ће многи због луднице око горива побољшати здравствену слику. Шетња, која је све до јуче била резервисана за рекреацију, постаје практично рјешење. Далеко од тога да се сви ми сад нешто правдамо и, због тренутне ситуације, покушавамо да створимо романтичну слику о повратку природи. Ово је у суштини чиста математика. Када гориво поскупи, људи постану креативни. Комбинују вожње, дијеле трошкове, чак и прескачу непотребна путовања.

Чак је и социолошки занимљиво посматрати колективну промјену навика када нас притисну околности. Оно што је до јуче било незамисливо, отићи на посао бициклом или пјешке, постаје сасвим нормално.

И баш кад смо се повиновали новом тренду универзум је одлучио да се опет мало нашали на наш рачун. Баш у вријеме кад смо се снашли и прилагодили, одлучили да будемо штедљиви, рационални и помало еколошки освијештени, метеорологија је умијешала своје прсте, па нас ето опет у аутима. А они који одређују цијене барела на свјетском тржишту, логично, немају времена да размишљају о томе да ли је у Српској преко ноћи изненада засњежило.

Тако смо се, притиснути облацима и мећавом, привремено поново вратили у заклоне својих четвороточкаша, гутајући кнедле док посматрамо како се цифре на дисплејима бензинских пумпи врте брже од пахуља на вјетробрану. Ова нагла промјена времена само је оголила чињеницу да је наша еколошка освијештеност, заправо, директна посљедица стања у новчанику, а не изненадне љубави према природи. Док се свјетски мешетари нафтом поигравају доларима и барелима, обичан човјек у Српској остаје разапет између жеље да сачува здравље пјешачењем и потребе да сачува живу главу од мраза. На крају, остаје она стара народна, да нас ништа не може тако брзо отјерати у аутомобил као хладан сјеверац, нити нас из њега тако лако истјерати као нови цјеновник нафтних деривата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.