Од сивог ка црном

Сива економија је израз који у најширем смислу означава економске активности над којима држава нема надзор, односно које се налазе на рубу и изван закона, у тзв. сивој зони. Лаички речено, то је бијела економија успјешно помијешана са радом на црно.

Она се не појављује у службеним статистикама, није опорезована и не доприноси бруто домаћем производу. Интересантно, она је специфична за неразвијене и земље у развоју. Иако ју је тешко  израчунати, подаци појединих аналитичара указују да је она у БиХ дебело изнад глобалног просјека, те да се креће у границама од 20 до 30 одсто. Према процјенама ових аналитичара, сива економија на годишњем нивоу поједе чак девет милијарди марака, односно оволика свота новца се у БиХ врти у нелегалним - неопорезивим токовима. Ако претпоставимо да су ови проценти бар приближно тачни наведеним износима - испада да готово свака пета марка у БиХ није под надзором надлежних органа. 

По томе је БиХ, ако изузмемо Албанију, неславни европски рекордер и има два, па чак и три пута већу стопу сиве економије од осталих држава Старог континента. Примјера ради, она у Швајцарској износи тек око два одсто, јер је у овој омаленој држави неспојиво са здравим разумом да неки радник није пријављен или да да се не плаћају порези и друге државне обавезе. Да је то код нас готово нормално, говори и недавни примјер, када једног синдикалисту упиташе колико људи ради у једном јавном предузећу, а он одговори да није сигуран, те да претпоставља између 2.500 и 3.000. 

БиХ је, нажалост, неславни европски рекордер у још неким областима. У посљедњих 30 година из БиХ је емигрирало чак око 30 одсто грађана.  Према процјенама појединих демографа, у БиХ тренутно "преноћи" свега 2,9 милиона људи. Нажалост, овај тренд одласка вјероватно ће се наставити и у будућности што због сиве економије, што и других економских и политичких (не)прилика,  те ће ови проценти бити још и већи.

Упоређујући и износ иностраних дознака у односу на број становника, и ту је БиХ својеврсни европски рекордер. И не треба да чуди с обзиром на поменути огроман одлазак људи. Да није ових новчаних средстава, која се из године у годину повећавају, питање је шта би било са читавим финансијским системом, јер овај новац у доброј мјери држи главу изнад воде. Питање је само шта ће бити када ова чесма пресуши, како ће се  надомјестити огромни мањак који се мјери милијардама марака?!

С друге стране, повећава се и број долазака иностраних радника на наше просторе. Послодавци чак траже  да се удвоструче увозне квоте како би се изборили са све већим недостатком радне снаге. Умјесто да покушају да задрже домаће раднике тако што ће их пријавити да не раде на црно, али и да им дају неку нормалну плату, они радије запошљавају људе из Турске или Бангладеша. 

Када се подвуче црта, ради се о зачараном сивом кругу који постаје све црњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.