Од Ђурђевдана до Ђурђевдана

"Ђурђевдан" Горана Бреговића један је од највећих хитова југословенске популарне музике свих времена. Иако је и сам Бреговић неколико пута у интервјуима рекао да му је жао да није на омоту плоче "црно на бијело", како се то каже, потенцирао оно што је свакако очигледно: да је пјесма, између осталог, мали омаж најчувенијем стиху Балашевићеве "Приче о Васи Ладачком", аура која се око пјесме створила има читаво море валера.

Саша Лошић из Плавог оркестра никада није крио свој ауторски дуг спрам Бреговића. Његова пјесма “Од рођендана до рођендана” нема, наравно, препознатљивост "Ђурђевдана", али то је ипак пјесма која је превазишла габарите једносезонског поп-хитића. Откуд ми, међутим, потреба да уопште суочавам међусобно ове двије пјесме? Стога јер ми се чини да некакав амалгам њихових наслова добро може сажети причу око вјероватно најзапамћенијег успјеха бањалучког Фудбалског клуба Борац, односно освајања Купа Маршала Тита из 1988. Цијела та епопеја јесте трајала отприлике годину дана, али не од првог јануара до првог јануара.

РЕПУБЛИЧКИ ПОЧЕЦИ

Као што се колоквијално европским и свјетским првенствима у фудбалу називају само завршнице, а игноришу се квалификације, тако је и већина навијача за Куп Маршала Тита сматрала да почиње шеснаестином финала, кад остану још 32 екипе. Не назива се, међутим, куп без разлога најмасовнијим такмичењем. Управо је куп за мале средине често једина прилика да њихов локални клуб игра праву такмичарску утакмицу против неког великог тима. Иако је Борац из Бањалуке у том моменту на нивоу СФРЈ друголигаш, за Радник из Дубице, тада Босанске, данас Козарске, је велики клуб. Показује то и резултат прве утакмице Борчеве куп-кампање 1987/1988. У Дубици је било нула напрема девет. То јесте огромна побједа, али и сама мисао о финалу тада је била научна фантастика. Најпоетичнији моменат је датум: 6. мај 1987 - Ђурђевдан. Двије недјеље касније, двадесетог маја, Борац опет гостује, недалеко од Дубице, у Градишци, наиме, гдје тријумфује над домаћом Козаром 0:2. Ово више и не личи на казнену експедицију, него некакву обичну побједу. Трећа утакмица стиже већ за седам дана. Борац је сада домаћин, а гостује му Електробосна из Јајца. Тријумф је тијесних 2:1 Идући меч опет брзо, опет за седам дана, опет кући, сада против Рудара из Приједора, опет тијесних 2:1. До краја јуна, до љетње паузе, остала су још два меча. Данас, кад на све гледамо из перспективе познатог исхода, чудновато звучи да је Борац врло лако могао да испадне још 17. јуна 1987. у Бихаћу гдје је играо против тамошњег Јединства. Реално, то је свакако најјачи противник дотад, па још игра као домаћин. И десило се да је утакмица у регуларном току завршила непопуларним резултатом: 0:0, односно да су мреже мировале и у продужецима. Долазе пенали, а пенали су, пословично, лутрија. Фортуна је била на страни Бањалучана и било је 3:2 за госте. У наредном колу противник је поново из исте републике, али не долази из непосредне околине него из - Требиња. Борац је домаћин Леотару и поново је убједљив: 4:1. Био је 26. јун. Долази, дакле, љетња пауза, а Борац је прошао међу 32 клуба. Већ то је успјех за једног друголигаша, а у наредном колу га чека стабилан прволигаш - Осијек. Још увијек се игра само једна утакмица. Датум је 12. август, а играће се у Бањалуци. Објективно, Осијек је благи фаворит. Очекивано, утакмица је тијесна и завршава 1:1, а Борац поново пролази на пенале: 3:2.

ПАНОНИЈА КАО СУДБИНА

Борац је међу шеснаест. Наредни противник је по мјери: Спартак из Суботице. Сада се већ играју двије утакмице. Прва се игра седам дана послије меча са Осијеком. У тој првој утакмици, Борац је у улози госта. У Суботици је завршило 1:1. Три недјеље касније, Суботичани стижу у Бањалуку. За оба клуба, улог је велики. За оба клуба је улазак међу осам најбољих реално баш велики успјех. Опрезна утакмица завршава идентичним резултатом као и она суботичка: 1:1. Након продужетака без голова, опет се пуцају пенали. Борац је већ избацио бихаћко Јединство и Осијек на пенале, мада и послије само једног меча. Срећа је, међутим, ту, ево и послије двомеча: 5:4 за Борац. Идући противник Борца је новосадска Војводина и већ се могло рећи да је за Борац у овој кампањи Панонија - судбина. Прво Осијек, па Суботица, па Нови Сад. Војводина је досад убједљиво најјачи противник. Данас знамо да ће само годину и по дана касније Војводина постати шампион Југославије. Нема неке посебне сумње ко се сматра фаворитом. И у првом мечу, у Новом Саду, све изгледа наравно и логично, што би рекао Мирослав Крлежа. Војводина побјеђује са убједљивих три према нула. Послије таквог пораза у првом мечу, наду гаје само најстраственији навијачи. И онда слиједи величанствена побједа у реваншу, највећа уопште у овој кампањи, са изузетном оне дубичке увертире. Било је, наиме, чак 6:1.

КРАЈИНА И ЈУЖНА ПОКРАЈИНА

Дошли смо, дакле, до полуфинала, а све изгледа као да је црвени тепих већ прострт за Црвену Звезду; уз њих и Борац ту су још Приштина и Вардар. Партизан је избачен још прије шеснаестине финала од бугојанске Искре, Хајдука је избацило Сарајево, а загребачки Динамо је раније избацио управо суботички Спартак. Вардар игра против Звезде, а Приштина против Борца. Након два противника из АП Војводине, сјеверне покрајине СР Србије, на ред је дошао и противник из АП Косово, јужне покрајине исте те СР Србије. Као у правој купсистемској епопеји, Борац ће још једном да дође до пенала. Већ је календарска 1988. На мартовском гостовању у Приштини је неријешено, неријешено је и у априлском реваншу у Бањалуци. Борац опет пролази на пенале. И све изгледа као бајка. Једанаестог маја, тристоседамдесет и један дан (1988. је преступна година) након оног дубинчког Ђурђевдана, Борац је у финалу и игра против Звезде. Још од оног Бихаћа, кад су против Јединства послије 0:0 прошли на пенале, Борац није играо једну куп утакмицу која све одлучује изван свог стадиона. И нема вјероватно ниједног навијача Борца који не би унапријед потписао да опет буде 0:0 и да опет пенали одлуче. Ипак, играчи Борца нису тако мислили, нарочито, рекло би се, Лупић и Каралић. Први је дао гол одлуке, а други је Драгану Стојковићу Пиксију одбранио пенал. Борац из Бањалуке освојио је Куп Маршала Тита, највољенији трофеј, како се то говорило. Никад, али никад, није друголигаш освојио овај трофеј, нити ће, јер те земље више нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.