Фото: Глас Српске
| Небојша Томашевић
Након одлуке регулатора да дозволи повећање цијене мрежарине у Републици Српској за десет одсто, а која се плаћа уз потрошену електричну енергију, стижу прве најаве о ланчаној реакцији поскупљењa свега и свачега.
Као новогодишњи поклон нове цијене најавили су фризери, механичари, али корекцију цјеновника свакако ће урадити и пекари, угоститељи и ко све не.
Иако је власт грађанима, уз широк осмијех и графикон раста БДП-а, обећавала да ће поскупљење струје бити "минималан удар на џепове", у стварности видимо да ће нова, 2026. година бити папрена! Тај, како рекоше "минимални удар", већина грађана ће, како ствари стоје, у стварном животу доживјети као удар маљем од кога ће се распасти њихови мизерни буџети.
Струја није само сијалица и бојлер, већ основни састојак свега, од фризуре и сервиса аута, до хљеба, кафе и свакодневних услуга.
Зато је новогодишњи поклон у већој мрежарини горак и без машнице, а камоли меда. Његош је давно записао да чашу жучи нико не искапи ако је медом не заслади, али овдје је жуч остала чиста, неразблажена и уредно испостављена на наплату.
Скупља струја, наравно, само је повод за дизање цијена, на које власти жмуре јер то је до сада најбоља пракса за пуњење буџета и крпљење лоше привреде. Све се опет прелама преко леђа грађана, јер веће цијене значе веће порезе, а већи порези значе дебљи буџет.
Често се чује аргумент, нарочито од властодржаца, да имамо најјефтинију струју, да су нам храна и многе друге ствари јефтинији него у Европи.
Што јест, јест, то је тачно на папиру, али стварни живот се мјери односном плате и трошкова. Када се упореде примања и трошкови, постаје јасно да грађани БиХ за основне животне намирнице издвајају и до половине својих прихода, док Европљанима ти трошкови представљају знатно мањи терет.
Осим овога, треба имати у виду и ону "ситницу" коју статистика не воли, а то је да добар дио радника плату не добија првог или другог у мјесецу, већ са закашњењем од седам, осам, па и девет дана. Законски дозвољено, животно скупо. Радна класа се, тако, додатно задужује "до плате" која је већ унапријед потрошена.
Посебна прича у свему овоме је утицај горива у цијенама услуга и робе јер док цијена барела пада као камен, а нафташи цјеновнике спуштају као перје, трговци остају дуго слијепи на нову реалност. Тај "невидљиви" трошак нафте, који се додатно уграђује у све, када опадне код трговаца, често у први мах не утиче на пословање, јер се држе оне више марже док год могу.
Грађани су, кад све саберемо и одузмемо, умјесто бољег живота у "новом љету" добили још једну рунду поскупљења које је сигурно највећи терет оним најсиромашнијима и "обичној радничкој класи"! Срећна нова година!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике