Нови аларм, нови испит за власт

Годинама се име Нусрета Имамовића налази на разним црним листама, па и оним америчким и европским. Ради се о лицу које су америчке безбједносне агенције сврстале међу топ десет најопаснијих и најтраженијих терориста у свијету. Имамовића сматрају најутицајнијим „проповједником“ радикалних исламских идеја на овим просторима, а према посљедњим подацима, налази се на просторима Сирије, гдје се борио на страни ИС-а.

И поред свих ових чињеница, надлежне државне службе у БиХ све до прије неколико дана нису сматрале сходним да Имамовића узму у оперативно разматрање - као потенцијално опасног терористу чији је идеолошки, вехабијски утицај више него присутан у земљи. Није се чак ни разматрало да се његова имовина и банкарски рачуни замрзну, иако је то давно урађено у Бриселу, Вашингтону и Монаку. Интересантно је да, иако отворено пропагира радикалне идеје и активно се супротставља западним вриједностима, Имамовићу није сметало да купи некретнине у Монаку и потенцијално ужива у свим чарима тог монденског мјеста.

Да није било посљедњих притисака, поготово од америчке администрације која жели „очистити“ Сирију, мало је вјероватно да би БиХ уопште уврстила Имамовића на своју црну листу. Читав случај, а који се односи на прављење црне листе са именима 11 лица повезаних са тероризмом, не само да указује на парадокс у регионалним и међународним безбједносним процедурама, већ отвара питање ефикасности праћења и санкционисања најопаснијих радикала, као и способности домаћих институција да се носе са лицима која представљају стварну пријетњу безбједности. Поставља се и питање шта ће бити ако се ова лица коначно изруче. С обзиром на традиционално попустљиву праксу домаћих власти, који су овакве проблеме годинама гурали под тепих, мало ко вјерује да ће се ствари драстично промијенити.

Али, случај Имамовића и сличних радикала мора да буде аларм за институције. Уколико буде ухваћен и испоручен, отварају се многа питања: од суђења и казни, преко праћења финансијских и идеолошких мрежа, па до могућих трагова који воде до оних који су годинама овај проблем гурали под тепих. Јер није тешко замислити да би нека имена, која су годинама штитила оваква и слична лица, могла једног дана сама завршити на црној листи. Стога, ово није само тест правосуђа или безбједносних агенција – ово је испит за савјест власти и свих оних који су годинама затварали очи пред растом радикализма и пријетњом тероризма. Они који су овај проблем скривали због личних или политичких интереса, сада не могу остати невидљиви. Ако БиХ сада дозволи да случај прође као још један формалан потез и без казни, власти ће поново доказати да су недодирљиви само они који би требало да буду контролисани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.