Нова је једино година

Дан по дан и ево половина је јануара, а то значи и вријеме да се поздравимо са празницима, разбудимо и постанемо свјесни нове године која је и те како спремна да нам пласира, вјероватно, и добрих и лоших ствари док будемо газили њене мјесеце.
Ипак, на самом почетку је јасно да је нова само година. Све остало је, махом, исто као и прошле, али и годинама које су јој претходиле. То посебно важи за домаћу политичку сцену која, ма колико бјежали од ње, игра важну улогу под овим дијелом неба.
Политичари су ти којима дајемо глас на изборима, а тиме и мандат да раде у име нас. Било директно или индиректно путем оних које они награде тако што им повјере обављање важних институцијалних позиција у Републици и на нивоу заједничких институција.
И тако се они, укључујући блиске сараднике и којекакве савјетнике, уплићу у све сфере друштвеног, економског, социјалног, културног и уопште јавног живота креирајући моделе понашања путем одлука које доносе или ипак не.
Бањалука је највећи град Републике Српске. И не само то. Она је, слободно се може рећи иако у највишим актима пише другачије, главни град Републике Српске.
Из ње одлази највише одлука, закључака, закона и других одлука које се тичу свих становника Републике Српске. Од Новог Града до Требиња, а поново се налазимо у добро знаној ситуацији у којој ни Бањалука не зна како да крене напријед у овој 2025. години.
Иако су прошли сви рокови за конституисање органа власти након локалних избора, одржаних још у октобру 2024, највећи град Српске још нема ни к од конституисања Скупштине. Одборници су „распуштени“, а градом с правом све гласније одзвања - до када овако?
Можда нема потребе више ни тражити кривца јер их је реално много, али зато би требало тражити рјешење. Требало би захтијевати одговорност од свих јер испашта, као и увијек град, у том лавиринту политичких игара и поткусуривања.
Није то, нажалост, само проблем у Бањалуци. Коло на леђима грађана играју и у многим другим срединама у нашој малој, али злата вриједној Републици којој је потребно јединство и слога, а не инат и подметање на сваком ћошку.
Тога и превише долази из другог дворишта ове заједнице од државе. Баш као и лани. Хелез и даље пријети, а Конаковићу се коначно задрмала фотеља јер одавно ради на своју руку, остављајући по страни институције, а усудио се и да каже да би 9. јануар требало да буде проглашен даном жалости.
И тако, када се подвуче црта и саберу утисци првих дана јавног живота у БиХ и Републици Српској могло би се рећи да је, и да би и добар дио и ове године, могао бити пресликан лањски. Ипак, људски је замолити да свако ради свој посао, по закону и Уставу, и да ако не зна, не може или можда чак не жели да је људски и пустити фотељу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.