Ни близу краја

Ријетко која дебата у Савјету безбједности Уједињених нација о БиХ је остала у фокусу колико ова посљедња током које је недвосмислено поручено да и Канцеларија високог представника (ОХР) има рок трајања и да се ближи њен крај. Али...

БиХ је три деценије под протекторатом. БиХ је 30 година модерна колонија у Европи у којој се на сваком кораку промовишу људска права и слободе те равноправност као стубови ове ере демократије у којој званично живимо.

Иста та Европа, односно понајмоћније државе чланице, дозволиле су, с друге стране, да њихове такозване дипломате којима је повјерена фотеља високог представника у БиХ све то газе. Из дана у дан. Из мандата у мандат. Па чак и када се ради о својеврсном њемачком званичнику који је вјеровао да ће дуго бити "бог и батина" под овим дијелом неба, али се, готово преко ноћи, све то промијенило. И то не у његову корист, јер је већ почео да пакује кофере.

Међутим, са Шмитовим одласком из БиХ проблеми неће нестати. Са његовим одласком неће нестати ни чињеница да је, иако нелегалан, радио све оно што и његови претходници који су, иако су рушили уставни поредак и дејтонски темељ, барем уз своје име имали адекватну подршку СБ УН-а. То, свакако, не оправдава што су чинили, позивајући се на тзв. бонска овлашћења, али су барем били легални високи представници. За разлику од, како се то често у јавности чуло током протеклих пет година, њемачког туристе Шмита.

И док Шмит, али и БиХ, односно прецизније Република Српска броје колико му је још остало времена, отвара се ново питање - ко ће доћи у ту фотељу, јер ће од тога зависити све. Од правца у којем ће ићи та Канцеларија до тога шта могу да очекују и званичници и народ у Републици Српској и ФБиХ.

Уколико дође неко попут Шмита и крене његовим стопама, свака прогноза била би, у овом моменту, незахвална за саопштити. Уколико у ту, није згорег истаћи, финансијски и те како исплативу фотељу стигне неко разуман и легалан, па макар то значило и наставак међународне супервизије, БиХ има шансу да, као нормална земља, настави ка бољем сутра.

Посљедња расправа о БиХ у Њујорку није само на трагу затварања ОХР-а, већ отварања бројних питања од чијих рјешења ће зависити и даља судбина БиХ.

Не може Шмит само тек тако одшетати из БиХ, а да све његове одлуке остану на снази као да ништа у цијелој причи није спорно. Као да је он био легални високи представник. А сви знају да није. Чак и он сам, уз оне који су га на тај начин ословљаваали и призивали протеклих година.

ОХР, ако већ мора да остане још неко вријеме под овим дијелом неба, остатак времена би требало да се понаша како треба, а не како би хтио.

Мандат Канцеларије и високог представника јасно су прецизирани анексом Дејтонског споразума. Само треба читати и завршити са праксом у којој су нечије, што овдашње што иностране, жеље јаче од права и устава. Поруке из Њујорка јесу охрабрујуће, али крај ове саге није ни близу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.