Неуставност Уставног суда БиХ

Уставни суд БиХ је једина правосудна институција коју је установио Устав БиХ. Има укупно девет чланова од којих четири бира Парламент Федерације БиХ, а два бира Народна скупштина Републике Српске. У пракси су то по два Бошњака, Србина и Хрвата. Три члана странца бира предсједник Европског суда за људска права у консултацији са Предсједништвом БиХ, али га не обавезује мишљење Предсједништва БиХ.

Дакле, појединац-странац бира највећи број судија у Уставном суду БиХ и то из реда странаца који не морају знати ништа о БиХ, ни језик, ни правни систем у БиХ. Ово је један од доказа о ограничавању суверенитета БиХ и њених народа и ентитета. Странац, појединац, па макар он био и предсједник Европског суда за људска права,  бира чак три судије Уставног суда БиХ и тиме има већа права и значај од конституената БиХ - два ентитета и три народа који бирају само по двоје судија. Ни логике, ни права, ни смисла.

Такав Уставни суд БиХ је од почетка свог рада био инструмент противправне и нелегитимне ревизије Устава БиХ, накарадним тумачењем и потврђивањем закона наметнутих одлукама високих представника. Доносио је одлуке у којима је умјесто уставног основа и позивања на конкретну уставну одредбу (која не постоји) као уставни основ наводио - "на основу утврђене   уставне потребе" или "може се очекивати" што је  наводна уставност наметнутог Петричевог закона о "суду БиХ". Неке кључне одлуке су доношене прегласавањем четворо судија из реда Срба и Хрвата гласовима од стране троје страних судија и двоје судија из реда Бошњака. Такве одлуке су најчешће биле на основу апелација које су упућивали бошњачки представници, прије свега предсједници СДА у вријеме када су били чланови Предсједништва БиХ.

Међународни уговор

Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски  споразум, са својих 11 анекса је међународни уговор и дио је међународног права. Његовим Анексом 4, који је Устав БиХ, регулисано је постојање Уставног суда БиХ као једног од укупно три органа БиХ који по Уставу БиХ у свом називу могу имати одредницу "Босна и Херцеговина", (друга два су Предсједништво и Централна банка). Члан 6. Устава БиХ има четири тачке којима се регулишу избор, поступак и надлежности Уставног суда БиХ. Члан 6.1. Устава БиХ под називом "Састав" има одредбу императивне природе (ius cogens) која гласи: "Уставни суд Босне и Херцеговине има девет чланова." Ово би се могло назвати правило девет чланова као основно правило постојања и рада Уставног суда. У члану 6.2. под називом "Поступци" пише: "Већина свих чланова Суда чини кворум." Свако тумачење ове одредбе не може се односити на састав суда по члану 6.1. већ искључиво на кворум за рад. Међутим, "кворум" не чини Уставни суд, већ га чини девет чланова. Кворум је одредница процедуралне природе, основа за рад, али ако је испуњен претходни услов из члана 6.1, а то је састав Уставног суда од девет чланова.  

Да напоменемо. У неким временима Уставни суд БиХ није у свом саставу имао девет чланова, али је радио и доносио одлуке гласовима већине судија. Поставља се питање: да ли је Уставни суд БиХ могао постојати у свом уставном капацитету ако нема девет изабраних чланова? Члан 6.1. не предвиђа никакве изузетке од "правила девет чланова". Не предвиђа ни право Уставног суда да може предвидјети и регулисати изузетке од тог правила. На примјер, члан 6.1.ц) Устава БиХ регулише да ће судије испуњавати своју функцију док не наврше 70 година живота.  Зато је  неуставан покушај судија од 31. маја 2024. да измијене Правила Уставног суда БиХ, додајући члан 99 а) под називом:  "Изузетно продужење мандата судије. (1) Изузетно, уколико надлежни орган не изабере судију до дана престанка мандата судије због старосне доби, тај судија ће наставити вршити судијску дужност све док надлежни орган не изабере новог судију у смислу члана 99. ових правила и док новоизабрани судија не преузме дужност у складу са чланом 82. ових правила. (2) Судија којем је мандат продужен у складу са ставом (1) овог члана има сва права и обавезе у складу с Уставом Босне и Херцеговине и овим правилима."

Ово се може третирати као неуспио покушај измјене и допуне Устава БиХ да би се неуставно продужио мандат судије Сеаде Палаврић која је те 2024. године навршила 70 година живота и тиме испунила уставни основ за престанак мандата судије Уставног суда БиХ. Професор Мато Тадић, бивши предсједник Уставног суда БиХ, нагласио је како се правилима може уређивати рад и поступање суда, али не могу и мијењати уставне одредбе о одласку у пензију: "Правилима не бисте могли мијењати уставне одредбе. Правилима се регулише поступак рада, рад на предметима, комуницирање са странкама". Током предсједавања Мате Тадића, Уставни суд БиХ је 2022. године  одбио приједлог о продужењу мандата судијама ако се не изаберу насљедници, оцијенивши то неуставним. Међутим, то није било и једино брљање "истакнутих правника високих моралних квалитета" што као критеријум за избор судија прописује Устав БиХ. Брљали су они и раније. Тако су 19. јуна 2023. године донијели измјену Правила Уставног суда по којој се брише члан 39. под називом "Обавезно одгађање сједнице" који је гласио: "Сједница Уставног суда у пленарном сазиву којој не присуствују најмање тројица судија које је изабрао Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине и најмање један судија којег је изабрала Народна скупштина Републике Српске се одгађа с тим да ће се, у случају понављања исте ситуације без оправданих разлога, наредна сједница одржати." На тај начин искључили су из одлучивања тада јединог преосталог судију из Републике Српске Златка Кнежевића, јер се њиховим налогодавцима - сарајевском удруженом злочиначком подухвату, веома журило за оно што им је била намјера. А намјера им је била убудуће засједати и одлучивати без судија из Републике Српске. На тај начин Уставни суд БиХ је постао остатак Уставног суда БиХ па ни његова засједања и одлуке не могу имати правно дејство.  То није ни "крњи Уставни суд", како га зову у медијским извјештајима у Републици Српској. Има га или нема, али "крњак" није Уставни суд БиХ. 

Поступци

Да појаснимо. Анекс 4. као међународни уговор потписале су три стране: "Република Босна и Херцеговина", Федерација БиХ и Република Српска. Искључиво те три стране могу доносити његове измјене и допуне како то предвиђа Бечка конвенција о праву међународних уговора чланом  39. по коме се "уговор може измијенити споразумом између страна." Поступак измјене и допуне самог Устава БиХ, али тек као наставак споразума страна о измјени Анекса 4, регулисан је чланом 10.1. Устава који гласи:  "Измјене и допуне овог Устава се могу вршити одлуком Парламентарне скупштине, која је донесена двотрећинском већином присутних делегата који су гласали у Представничком дому." Ниједан правно обавезујући акт по Бечкој конвенцији или Уставу БиХ није претходио измјени Правила Уставног суда БиХ, па су зато покушаји  са брисањем члана 39. и дописивањем члана 99. Правила - НИШТАВНИ. 

Да наставимо. Члан 6.2. Устава као што му и назив каже регулише само поступке. Његова формулација односи се само на кворум за одлучивање, а не и за само постојање или непотпуни састав Уставног суда. Свако тумачење не може заобићи аргументацију по којој Уставни суд БиХ постоји само ако има девет изабраних чланова. Ако их нема, онда и не може остваривати своју уставну улогу, већ само егзистирати у привременом стању, без права да одлучује о примјени Устава. Може рјешавати техничка питања, али не може одлучивати по члану 6.3. који има назив "Надлежност, Уставни суд подржава овај Устав". Ако нема девет чланова, онда и не може остваривати уставну надлежност. У супротном, такав непотпуни Уставни суд не остварује свој примарни задатак, а то је подржавање и заштита Устава. Само у случају  да Уставни суд БиХ има девет изабраних чланова како то прописује члан 6.1. тек тада се може примијенити одредба члана 6.4. Устава под називом "Одлуке - Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће." Ако нема девет чланова, онда нема ни коначности и обавезности онога што ради остатак судија.

Цијели концепт члана 6. Устава БиХ постављен је тако да се његове тачке 1 – 4, морају испуњавати сукцесивно, то јест узастопно, постепено, једна иза друге, непрекинуто у низу. У сваком случају када нема девет чланова (члан 6.1. "Састав"), а када остале судије доносе одлуке (члан 6.2. "Поступци"), не може се сматрати да се испуњава "Надлежност и поштовање Устава" (члан 6.3.) па се и не може примијенити одредба 6.4. да су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће. Управо то је био случај претходних година, а и сада је таква ситуација када Уставни суд БиХ има само седам чланова, без изабраних чланова из Републике Српске па ниједна његова одлука не може бити коначна и обавезујућа ни за кога. Да се зна.

Устав БиХ је чланом 3.3.б) прописао: "Ентитети и сви њихови дијелови ће се у потпуности придржавати овог Устава, који има предност над оним одредбама закона Босне и Херцеговине, као и устава и закона Ентитета које нису у складу с њим, те с одлукама институција Босне и Херцеговине." Одлуке непотпуног Уставног суда БиХ нису одлуке у смислу Устава БиХ па се не могу сматрати одлукама институција БиХ. Зато је Народна скупштина Републике Српске имајући у виду своју обавезу о придржавању одреадба Устава БиХ, донијела Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ због неуставне измјене Правила, али и због двадесетогодишњег одуговлачења замјене страних судија домаћим судијама. Имала је у виду и неуставност дјеловања Уставног суда БиХ без судија из Републике Српске. Тачка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.