Ненаучена лекција

Обилне падавине и топљење снијега поново су изазвали проблеме широм БиХ, подсјећајући да лекције из катастрофалних поплава 2014. године нису у потпуности научене.

Иако надлежни упозоравају на опрез и истичу улагања у систем заштите, грађани с разлогом страхују од сваке јаче кише.

Поплаве више не дјелују као изузетак, већ као образац који се понавља. Приједор и Лакташи и ове године суочени су са истим сценаријем десетине објеката под водом У појединим случајевима, више од система, ситуацију је ублажила сама природа повлачењем воде.

Слична слика виђена је и у Сребренику и Градачцу ријеке су се излиле, куће и земљишта су поплављени, а клизишта додатно угрожавају становништво. На подручју Тузланског кантона било је проглашено ванредно стање, док су водостаји на појединим тачкама достизали или премашили критичне границе. Ситуација на брани Модрац додатно забрињава јер је водостај био достигао готово критичну тачку и вода је почела да прелијева.

Поплаве су, чини се, постале готово “нормална” појава након сваке озбиљније кише. То су прошле године осјетили грађани Приједора и Лакташа, гдје су поплављени бројни објекти и причињена милионска штета. Нажалост они су се опет нашли скоро па незаштићени на мети бујица.
Истина је да су надлежне службе на терену и да се предузимају мјере одбране. Међутим, небрига о водотоцима и непланска градња показују да дио одговорности лежи и у друштву у цјелини. Зачепљени канали, затрпани потоци и ријеке, неконтролисана сјеча шума доприносе томе да свака јача киша постане пријетња, а чему смо помало криви сви ми, мој деране.

Подаци о стотинама милиона уложених у заштиту од поплава звуче охрабрујуће, али стварност на терену отвара питање њихове ефикасности. 
Ако су милиони заиста уложени, а слике са терена остају исте, намеће се дилема да ли су средства била недовољна, можда погрешно усмјерена или се проблему приступало без дугорочне стратегије?

Стиче се утисак да се на поједине изазове одговара више формално него суштински, као да је лакше заобићи проблем него се с њим озбиљно суочити.

То нас неминовно асоцира на привидну безбрижности и као да се не жели да види право стање. У таквом приступу тешко је не препознати одраз оне добро познате поруке из пјесме "Како је лепо бити глуп" само што овдје она више не звучи као иронија, већ као опис стварности.
Свака нова поплава код нас је сад већ подсјетник на пропуштене прилике да се дјелује на вријеме и уради боља заштита.

Природу не можемо контролисати, али можемо бити спремнији. Морамо бити опрезнији јер, као што давно рекоше, земљу не насљеђујемо од предака, већ је позајмљујемо од потомака.

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.