(Не)дјела Мајкла Марфија

Таман када човјек помисли да ништа више не може да нас изненади на домаћој политичкој сцени и да нам је само, што се каже, остало да понављамо "нека нам је Бог на помоћи", етером се пробије једно велико "Драгане, извини..."

Те ријечи лидера СДП-а БиХ Нермина Никшића, упућене првом човјеку ХДЗ-а Драгану Човићу, јер су играли онако како је свирао дојучерашњи амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи, а ћутали све до сада, отварају ново поглавље у књизи која говори о томе како се на дјелу спроводи висока демократија у колонији званој БиХ. 

И то од стране оних који се куну у демократију и свима држе слово о људским правима и слободама. Занимљиво, непојмљиво, али нажалост истинито, чак и у овом 21. вијеку. 

Стране дипломате, а под знаком питања једа ли се тако могу ословљавати ликови попут Марфија и Кристијана Шмита, који је запосјео фотељу високог представника, у овој и оваквој напаћеној и накарадној БиХ су само видјеле своје интересе. И то више ни они сами не могу да демантују. Бране се, изгледа, ћутањем. 

Приче о лику и дјелу Мајкла Марфија и то од стране његових дојучерашњих партнера или простије речено потрчка, почеле су у јутарњим часовима тог лијепог дана када је амерички службеник напустио БиХ.

Изгледа да су чекали са исповијестима док се чврсто нису увјерили да им се доскорашњи идол на међународној сцени и први саговорник на оној домаћој не врати у комшилук. Са новим задацима, уцјенама и ко зна чиме још.

Прво је, наиме, сам Човић потврдио да су под притиском странаца на челу са Марфијем формирали власт са бошњачком тројком. А онда је своју исповијест о конекцијама иза којих је стао управо Марфи почео Никшић. 

Мада, оно што је признао и није велика непознаница, јер мало ко не зна да је Марфи за јужну гасну интерконекцију, по својом кроју, јавно лобирао и чак се и линком обраћао посланицима на сједници федералног парламента када је то питање дошло на дневни ред. 

Али, потврђено је још једном оно на шта су представници власти из Српске упозоравали, па и понављали у недоглед. 

Странци су заиста направили хаос у овој земљи. И још горе од тога јесте то да су се толико удомаћили да су почели да умишљају да је ово све њихово и да овдје живот треба да функционише како они желе, виде и хоће. Чак како вријеме пролази чини се да им се осладило да све јаче газе и ону демократију и људска права на које се у својој домовини заклињу. 

Фикције Запада, зачињене разним интересима те испреплетене домаћим, махом бошњачким неоствареним жељама, су нас, као земљу, и сатјерале уз овај зид. 

Марфи, као и они слични њему и лику у виду Кристијана Шмита, су необорив доказ за тврдњу да су странци, са сљедбеницима из ФБиХ, једини кривци за рушење уставног поретка и дјела против, прије свега, суверенитета БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.