Не радимо како би требало

Ми смо аматери. Или смо једноставно само неспособни да посао, који остале земље одрађују у цугу и остварују милионске приливе на основу извоза, не радимо како би требало. Заправо никад и нисмо.

Полазећи од основа и (не)брендирања сопствених производа, гдје су нам испред носа Словенци отели ајвар, а Хрвати чварке, промоција по иностранству нечег нашег и аутентичног готово је немогућа мисија.

И није у питању само неки аутохтони производ који би, да је бриге и памети, сигурно имао добру прођу на рафовима швајцарског "Копа", проблем су и "зицери", односно производи који су увијек тражени и (готово) увијек их тамо негдје преко гране недостаје.

Зато више никога не чуде поразни подаци о минимуму извоза било чега из БиХ у иностранство. Па ни то што се крилатица "било чега" свела на само једно слово.

Заиста би сви надлежни, појединачно и колективно, требало да ставе прст на чело и упитају се због чега је лани на страној трпези била само наша пилетина, које је извезено у вриједности од 41,11 милиона КМ, за неких три милиона више у односу на годину раније.

То је само један од показатеља да домаћа сточарска производња незаустављиво клизи ка дну, с обзиром на то да пилетина чини око 90 одсто укупног пласмана у иностранство.

Да ли смо толико мали и небитни да нас више нико у Европској унији, па и шире, не доживљава чак ни као треће тржиште?

Вјероватно је и то један од разлога. Међутим, проблем је наша сопствена инертност и проналажење било каквог изговора како би се неуспјех приписао свима само не нама самима.

Није више вијест ни чињеница да увозимо 13 пута више него што извозимо. Чак ни спецификације о ономе што је страног поријекла, а заврши на нашим рафовима, није за рубрику "вјеровали или не" - некако нам је све ненормално постало логично нормално.

Рјешење је, како то обично бива, у комплетној промјени наратива и постављању других друштвених приоритета.

Уз демографски проблем миграције становништва и свјеже радне снаге која одлази у друге земље трбухом за крухом, морамо да научимо да на далеки Запад може да се извезе и нешто друго. Уз обавезну успутну зараду.

И да се за нас коначно прочује на основу неке позитивне и успјешне приче, а не само да смо познати као земља која је у вјечној транзицији, са стагнацијом развоја бројних друштвених сфера, остављених да их ријеше дјеца наше дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.