Навалите, странци

Хит снимак како индијски радници из познате бањалучке фирме славе нову годину могао би да постане демоде. Освануле су нове квоте за запошљавање страних радника на нашем тржишту и, без обзира на не баш тако висок број, могла би да услиједи бар дјелимична навала странаца.

Она је пријеко потребна и тај апел годинама кружи међу пословном заједницом, без неког већег одјека на мјестима гдје се доносе важне одлуке и, уз детаљне анализе, утврђују лимити о броју запошљавања стране радне снаге у БиХ, гдје се, док чекамо "повратнике" из свијета, досељавају нове породице или појединци који препознају квалитете ове земље.

Страних радних 7.230 дозвола може да звучи много, али у односу на потребе нашег тржишта проузроковане масовним одласком наше радне снаге у иностранство, и не представља баш број који би могао да попуни бездан стваран годинама уназад.

Стари добри обичај преписивања добрих законских одредаба из Србије код нас очигледно се не односи на овај сегмент друштва.

Квоте за стране раднике одавно су избрисане и у сусједној Хрватској, а тамошњи аналитичари тврде да би у супротном поједине гране њихове привреде биле на кољенима.

Противници ових тврдњи кажу да би враћање квота подигло цијену радне снаге, а у Србији су поједини медији не баш похвално причали о "вијетнамским робовима", алудирајући на лоше услове у којима раде страни радници у одређеним секторима, претежно грађевинском.

Мало је вјероватно да бисмо такав сценарио гледали и код нас, чак и са брисањем квота, нарочито ако се узму у обзир најаве о подизању износа за најниже плате.

И то је само још један од доказа да на домаћем тржишту радницима никада није било лако, а чини се да је данас теже него икада. Мало је рећи да су потцијењени, јер је очигледно да домаћи послодавци више вреднују рад њихових колега из Турске, Бангладеша, Непала и ко зна одакле све још.

Шта је онда рјешење? Вјероватно нешто између, односно компромисно подизање квота на већи број издатих страних дозвола, након чега слиједи провјера и анализа "дисања привреде".

Ако не буде драстичних одступања и ако фирме опстану са додатним утегом, постепено повећавати бројеве до коначне обуставе квота, по узору на регион.

Поставља се питање, ако оставимо локал патриотизам по страни, ко ће нам радити, зарађивати плате и плаћати обавезе према држави ако сви наши константно одлазе да раде негдје преко? Избора је заиста мало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.