Наталитет или бирократија

Годинама слушамо како су породица, мајчинство и наталитет међу најважнијим приоритетима Републике Српске. Доносе се стратегије, одржавају конференције, изговарају велике ријечи о демографској обнови. Међутим, када трудница затражи рефундацију трошкова пренаталног теста, држава јој често одговори бирократијом.

Парадокс постаје још већи када се зна да већина жена које покрену судске спорове на крају успије да докаже да су биле у праву. Дакле, проблем није у томе што право не постоји, него што га систем упорно покушава отежати или ускратити.

Овим поступком Фонда добили смо први одговор на питање колико заиста вриједе ријечи о заштити породице и већем наталитету. Вриједност ријечи када дође вријеме да се плате опада брже од раста инфлације 90-тих и по свему судећи када ријечи треба да пређу у дјела престају да буду политика, а постају трошак.

"Моћ се не показује ријечима, него дјелима", записала је Хана Арент. Управо зато однос Фонда здравственог осигурања Српске према рефундацији неинвазивног пренаталног тестирања можда најбоље показује колико се декларативна брига за породицу разликује од оне стварне.

Ако је, како упозорава адвокат Бранислав Ракић, закон већ признао одређена права трудницама, онда их подзаконски акти не могу сужавати. Посебно не када је ријеч о категорији становништва којој Устав и закони гарантују посебну заштиту материнства и здравствене заштите.

Посебно забрињава чињеница да поједини изабрани гинеколози одбијају издати препоруке трудницама које не испуњавају критеријуме из програма, иако управо такви критеријуми, према правним ставовима, не би смјели бити препрека законом загарантованим правима. Тако жена која би требало да се бави трудноћом постаје странка у управном поступку или чак тужилац пред судом.

Међутим, када су у питању они који нас воде и залажу се за наталитет за њих нема бирократских препрека. Тако се за службене аутомобиле увијек пронађе новац. Бројне репрезентације, путовања, разне пројекте и нове административне трошкове буџет увијек издржи. Али када треба помоћи трудници да без додатног финансијског оптерећења обави преглед који јој  доноси сигурност у најосјетљивијем периоду живота, тада се одједном говори о процедурама, правилницима и ограничењима.

Још је апсурдније што Фонд на крају често плати и рефундацију и судске трошкове, јер изгуби спор. Другим ријечима, новац који је могао бити усмјерен директно трудницама завршава код адвоката, у судским таксама и вишегодишњим поступцима. Тешко је пронаћи рационално објашњење за такву праксу.

Наталитет се не повећава конференцијама за медије нити политичким слоганима. Не расте од говора о "светости породице", него од конкретних потеза који будућим родитељима показују да држава стоји иза њих онда када им је помоћ најпотребнија.

Док год се труднице буду морале за своја, законом гарантована, права борити пред судовима, свака прича о посебној бризи за породицу звучаће више као политичка кампања него као државна политика.

По свему судећи, овдје се не поставља само питање новца, већ и искрености оних који тврде да им је наталитет приоритет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.