Наша посла

Српска репрезентација одавно не постоји ни у Сарајеву ни у Бањалуци. То јединство се повремено покаже на посебним сједницама Народне скупштине на којима махом једина тачка дневног реда обично буде потврда вета српског члана Предсједништва БиХ и све се некако чини да и то буде, више онако, на силу и уз обавезне прозивке и својеврсне политичке ниске ударце.

Република Српска и данас, 30 година од потписивања мира у Дејтону и нових темеља БиХ чији је неизбрисиви дио, води тешке битке за своју сувереност која је "начета" бројним погрешним потезима, било изнуђеним или свјесним и од стране домаћих представника.

Наравно, у томе предњаче странци чије се дјело звано удар на уставни поредак ничим не може оправдати. Као што оправдања нема ни за данашње понашање представника Републике Српске у институцијама на нивоу БиХ. 

Контакти на ивици инцидента те тонови и ријечи какве се само, аман, могу чути када се Срби Србима обраћају, говоре докле је све ово отишло. Колико нам је ђаво заправо близу. 

Политичког ривалства и борбе за власт је увијек било и једноставно то јесте и циљ бављења политиком, али откуд толика нетрпељивост, јаз? Па ни ријеч "мржња" није далеко. Доста даље се чине оне да "само слога Србин спасава", јер поједини представници Српске, изгледа, у Сарајево иду по једно. А то одавно није заштита интереса Српске, већ изношење прљавог веша и напад на оне који стижу са исте адресе. 

Да ли се икада запитају шта помисли онај јадни народ када их гледа? Да ли икада и на тренутак застану, ставе прст на чело и онако сами себи кажу - па да ли је ово нормално? 

Није ни нормално нити морално. Једно је аргументована борба два, три или више политичких блокова па и унутар истог народа, али овим обрачунима за фотеље полако, али сигурно дотичу дно. И то дна, а при томе још тврде да им није стало до фотеља (!?). док готово истовремено чине све да би неко њихов дошао до њих. Али то су, добро позната, српска посла. 

Коментарисати домаћу политичку сцену одавно је постало дегутантно, али се мора рећи како ствари стоје. А не стоје добро, прије свега за Српску. А она је светиња коју треба чувати и бранити и у Бањалуци, и у Сарајеву, као и у Мостару, Београду, Загребу, Анкари, Москви, Бриселу, Њујорку. На свим тим и другим меридијанима гдје неко покуша да јој узме и педаљ земље и мрву надлежности. 

Српски обрачун у Сарајеву само је забава за оне који у томе виде своју шансу и прилику да узму оно на шта су одавно "бацили око". Не треба у Клубу Срба у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ да се грле и љубе, довољно је само да знају гдје се налазе, због чега су ту и ко им сједи с једне и с друге стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.