Намети по кичми

Поскупљење регистрације возила у Републици Српској, које се огледа и кроз повећање накнаде за водопривреду са 19 на 33,60 КМ, изазвало је велико негодовање грађана који тврде да се ради само о неоправдано додатим наметима како би власт покрпила буџет и надокнадила милионске губитке кроз изгубљене спорове преко њихових леђа.

Ово повећање, представљено као дио новог система централне електронске евиденције полиса ауто-осигурања, само је још један у низу намета који оптерећују ионако танке новчанике. Тако су нам ова нова правила, што давно рече покојни Чорба, изгледа смишљена "да би нас удавила или кичму савила и скроз пошашавила".

Грађани се с правом питају зашто плаћамо више, а не добијамо ништа боље?

Теза да је поскупљење неосновано потврђује се чињеницом да грађани за свој новац не добијају услугу која је пропорционална уплати. Код нас, осигурање често остаје само слово на папиру које не пружа стварну сигурност. Често многи не могу ни да искористе право о једном бесплатном шлепању возила због бирократских перипетија, а ово право намјерно нико возачима при регистрацији ни не помиње. Власти је само битно да грађани измирују обавезе, а за њихова права нико и не хаје. Такође, да грађани не добијају скоро ништа за новац дат за осигурање, сваки дан се можемо освједочити на путевима пуних рупа, црних тачака које нико не санира. Посебно је спорно повећање накнаде за водопривреду. Зашто грађани плаћају овај "харач" приликом регистрације возила? Овај намет дјелује као чисти примјер фискалног изнуђивања гдје се под изговором административних трошкова уводе дажбине како би се попуниле буџетске рупе. Грађани то осјећају на својој кожи и гласно негодују: "Како год окренеш, брука жива - намети и само намети!" Док политичари уживају у платама по уговору, већина народа живи од минималца, а у окружењу су плате и примања три пута већи. Иницијатива правника из Бањалуке, који тражи измјене законских рјешења како би се омогућило појефтињење регистрација, баца свјетло на срж проблема, односно монополистички систем који гуши конкуренцију. Са правом се указује да тренутни модел, којим се осигуравајућим друштвима гарантује профит на рачун грађана, није тржишан нити праведан. Умјесто да се осигуравајућа друштва боре за клијенте кроз иновације и ниже цијене, држава им законски осигурава зараду. Ово не само да оптерећује грађане, већ и убија сваку мотивацију за унапређење услуга.

Као што је филозоф Артур Шопенхауер једном рекао: "Свијет је моја представа, а патња је његова суштина." Ова мисао одјекује у ситуацији гдје грађани плаћају све више, док се осјећај неправде и беспомоћности само повећава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.