Млади су будућност

У мору суморних вијести, црне хронике и политичких препуцавања поткраде се и покоја добра вијест. Обично прелетимо погледом награђиване средњошколце, који, поред редовног школовања, стигну и да у иностранству освоје награде и признања на престижним такмичењима.

Тако су недавно ученици и професори бањалучке Електротехничке школе бриљирали на такмичењу у Русији, а генијалци из бањалучке и требињске гимназије освајали су злато, сребро и бронзу на Интернационалној математичкој олимпијади у Аустралији.

Међутим, осим поноса родитеља и наставног кадра ови и овакви успјеси не доживе заслужену помпу у домаћој јавности. Неколико пасуса у неколико писаних и електронских медија је све што ови млади људи добију, умјесто да се послодавци и мецене утркују да их лобирају за своје фирме.

То је заправо наш највећи проблем, ми немамо скауте за нашу памет. Послови се добијају по страначким, родбинским и ко зна каквим заслугама, а оно што вриједи "не открива" се на вријеме.

Онда се, углавном касно, запитамо зашто нам младост и памет одлазе? Касно се сјетимо да су они наша будућност, али због небриге и непромишљености, постају будућност баш те исте Аустралије и Русије, гдје су их, док се калила памет и показивао таленат, преузели неки други скаути.

Такви примјери показују колико је важно системски улагати у таленте, а не само их епизодично похвалити. Наша друштвена и економска политика често занемарује оне који могу да носе напредак, док се ресурси троше на очување постојећих структура моћи.

Млади људи који постану препознати у иностранству, тамо често добијају и прилику за наставак образовања и професионалну каријеру, што код нас остаје само у сфери поноса и медијских натписа. Важно је створити мрежу скаута и ментора који би пратили талентоване ученике и пружали им прилику да развијају своје способности у земљи.

Осим тога компаније би требало да схвате да инвестирање у локалне таленте није само друштвена обавеза, већ и економски интерес. С обзиром на то да се многи ученици овако губе за домаће институције, наша конкуренција на глобалном нивоу ослаби. Такође, систем награђивања и признања мора бити транспарентан и видљив, да би друштво у потпуности схватило значај оваквих успјеха. Ако наставимо да игноришемо ове таленте, ризикујемо да створимо генерације које ће своју креативност и радни потенцијал реализовати у другим земљама.

Друштво које не умије да препозна и подржи своје најбоље, у ствари унапријед губи. На крају, није ријеч само о појединачним успјесима, већ о томе како изгледа наша будућност и колико смо као заједница способни да је обликујемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.