Маратонци трче почасни круг

У Француској би ускоро могло доћи до смјене владе, коју предводи премијер Франсоа Бајру. Он ће, вјероватно, постати трећи француски премијер који ће бити смијењен за само годину дана. Недавно је упозорио да се његова земља суочава са грчким сценариом. У ништа бољој позицији није ни актуелни предсједник Емануел Макрон, коме се све више дрма не фотеља, већ неудобни троножац јер му популарност међу бирачима, према посљедњим анкетама, износи тек око 15 одсто.

Слична ситуација је и у Великој Британији, острвској држави која је поред економских суочена и са проблемима због великог броја миграната. Трошкови њиховог збрињавања износе чак шест милиона фунти на дневном нивоу. Британски листови недавно су објавили да се некада богато Уједињено Краљевство сада налази на ивици сиромаштва, о чему, како су истакли, свједочи висок јавни дуг, инфлација и раст пореза. Скоро 70 одсто Британаца има негативно мишљење о премијеру Киру Стармеру. На овом списку је и некадашња локомотива економског развоја Европе - Њемачка. Да ствари не иду у добром правцу, говори и порука канцелара Фридриха Мерца да Њемачка више не може бити "држава социјалног благостања". Крајем августа број незапослених је први пут у посљедњих десет година премашио три милиона.

Велики пад Европе није започео са Украјином, али га је сукоб са Русијом свакако убрзао. Према оцјенама појединих аналитичара, Европска унија се превише проширила, што је постало болно очигледно од 2010. године, када је економска криза довела до пада влада у Грчкој, Ирској, Португалији и Италији, након чега су услиједиле године нултих каматних стопа и спорог привредног раста. Онда је дошло до пандемије вируса корона и прекомјерног штампања новца. Самоубилачки потез направљен је и увођењем санкција Русији, а посебно оних у енергетском сектору. Европске државе, а посебно Њемачка, одлучиле су да се одрекну јефтиног руског гаса те онда не треба да чуди што је све већи број предузећа која у нови дан улазе са катанцима на вратима. То је онда потресло и пензијски систем, јер је све мање новца у буџетима, а што је онда отворило и причу о дизању старосне границе за одлазак у "мировину".  На крају ће вјероватно једини начин да човјек престане радити бити када га изнесу са посла и сахране. 

Оно што Европи не иде наруку јесте стратешки договор Кине и Русије који је прецртао Стару даму са енергетске мапе свијета. Пекинг и Москва су се договорили о градњи гасовода "Снага Сибира 2", који би сву руску производњу гаса требало да преусмјери према Азији. Покушаји да се кроз милитаризацију спасе индустријска производња и да какав-такав замајац нултом привредном развоју нису ништа друго до хватање за сламку која не може да поднесе сав терет свих дављеника.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.