Макрон, Стармер и Мерц у необраном грожђу

БРИСЕЛ - Први пут у модерној историји десничарске или како их неки називају суверенистичке, односно антиглобалистичке снаге, партије воде у готово свим анкетама јавног мњења у три најмоћније европске земље - Великој Британији, Француској и Њемачкој.

Према оцјенама појединих аналитичара ово је знак растућег незадовољства бирача након година високе имиграције, инфлације и економског суноврата, који су највише на својој кожи осјетили обични људи. Указују на то да су ове политичке снаге већ ушле у владе Италије, Финске и Холандије, али да је ово први пут да су истовремено стекле вођство и у Француској, Њемачкој и Великој Британији, три политички и економски најмоћније земље у Европи.

Француски Национални фронт, преименован у Национално окупљање, води у свим најновијим анкетама. Према истраживању агенције "Елабе" Жордана Барделу, политичког насљедника Марин ле Пен, подржава чак 36 одсто анкетираних грађана. Поређења ради, предсједнику Емануелу Макрону вјерује тек 15 одсто.

Према писању појединих француских медија, данашња законодавна власт се налази у ћорсокаку, необраном грожђу, цитирајући при томе актуелног француског премијера, који је упозорио на то да се Француска суочава са сценаријем сличним грчком, уколико не обузда потрошњу. Бардела је прије пар дана позвао Макрона да распише нове изборе или да поднесе оставку. Гласање о повјерењу француској влади требало би да буде одржано 8. септембра.

Успон АфД-а

Слична ситуација је и у Великој Британији. Странка Најџела Фаража, Реформска странка доживјела је велики политички успон у посљедњих шест мјесеци. Она у анкетама предњачећи испред владајуће Лабуристичке странке коју предводи актуелни премијер Кит Стармер.

Вртоглави политички успон остварила је и Алтернатива за Њемачку (АфД), која је по популарности претекла ЦДУ канцелара Фридриха Мерца. Странка, коју предводи Алис Вајдел, залаже се за депортацију имиграната, излазак Њемачке из Европске уније, али је и за укидање санкција Русији и обнову енергетских веза са Москвом. Сматрају да Њемачка никада није требало да призна такозвано Косово, али имају и разумнији политички став када је у питању балканска проблематика.

Када би сада били одржани национални избори, 26 одсто Нијемаца би гласало за АфД, док би владајући конзервативни блок канцелара Фридриха Мерца добио око 24 одсто. На посљедњим парламентарним изборима, у фебруару ове године, АфД је добио око 21 одсто гласова грађана, што је тада био њихов најбољи резултат откада постоји ова странка. Најновије истраживање открива раст популарности за три одсто, указујући на то да је незадовољство Нијемаца унутрашњом и спољном политиком владајуће елите све веће.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду из Београда Александар Митић сматра да је све ово посљедица лоших политичких одлука које су владајуће елите унутар ових земља доносиле у посљедњих неколико година, али и посљедње вријеме. Сматра да је било очекивано да дође до оваквих промјена у расположењу бирачког тијела, које се манифестује у давању подршке десничарским и суверенистичким партијама.

Како каже, инфлација, рецесија, те све већа незапосленост, али и број фабрика које стављају катанац на своја врата, дио су ове слагалице бунта, који су пробудили десницу унутар појединих европских земаља, а чија политичка снага постаје све већа, јер владајуће елите настављају са вођењем погубних и сулудих политика.

Вирус

Слично мишљење има и асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци Синиша Симикић, наводећи да се ради о својеврсном вирусу који поприма и пандемијске облике, захватајући све већи број држава.

- Нове анкете откривају да постоји тај један вирус народног незадовољства, који је био посебно изражен током ове године. Мислим да све то има везе са одлуком владајућих елита у Француској, Њемачкој и Великој Британији да и даље финансирају рат у Украјини. У Њемачкој се спроводи велика милитаризација, за коју ће бити издвојене огромне своте новца, на стотине милијарди евра. Он ће добрим дијелом бити намакнут тако што ће бити срезана социјална и друга издвајања. Људи то виде и противе се томе. А бунт се може видјети и кроз резултате поменутих анкета - каже Симикић.

Сматра и да суверенисти добијају на све већој популарности, јер се залажу и за независније политике својих земаља у односу на бриселску. Ради се, како каже о једном покрету инспирисаном оним из САД, чији је слоган "Учинимо Европу поново великом". На питање да ли би ове промјене на европском политичком небу у односу снага између глобалиста и суверениста могле имати и позитивне ефекте на балканска подручја, каже да је тако нешто тешко рећи, јер као прво треба знати да глобалистичке снаге неће тек тако бацити пешкир и отићи без борбе.

- Они ће учинити све да се и даље одрже на власти. Неће презати ни од судских прогона својих политичких противника. Уосталом то смо већ могли видјети, како у Француској, тако и Њемачкој. Интересантно је да сви они подсјећају и на ове наше актуелне у БиХ, као да их вуче иста рука. Када одређени циљеви не могу бити спроведени политички, онда се ангажује правосуђе и спроводи судски обрачун и прогон са непожељнима. Али, куда то води? Никуда - поручио је Симикић.

Све већи дугови

Јавни дуг Велике Британије тренутно износи око 96 одсто БДП-а, док је у случају Француске чак 113. Иако поједини економисти сматрају да овим државама ипак не пријети општи колапс, медији у овим државама подсјећају на ријечи економисте Рудија Дорнбуша "да је у економији стварима потребно дуже да се догоде него што се мисли да хоће, а онда се догоде брже него што се мислило да може".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.