Манипулација

Хапшење политичара, али и протести који често прате такве ситуације, указују на дубоко укоријењену злоупотребу политике на нашим просторима која, нажалост, служи као алат за остваривање интереса појединаца, док истовремено манипулише народним емоцијама и увјерењима.

Такви призори нису само симптом политичких злоупотреба, већ и примјер искоришћавања народа који је изложен сиромаштву, често подложан манипулацији, вјерујући у лажну правду коју му сервирају они који се маскирају као његови спасиоци.

Протести, у којима се појединци изражавају увредама и оптужбама, уз веома често непримјерене узвике су шокантни, али можда и не толико колико је то што су ови људи, дубоко увјерени у своју борбу, заправо несвјесни да су постају тек пиони у политичкој игри. Међутим, није крива раја, шта ће "раја ко раја" вјерује у шарене лаже, већ они који су их искористили изманипулисали за своје циљеве. Нажалост, народ, огрезао у сиромаштву спреман је да вјерује свему. Та "дјеца" политике, која не препознају манипулације, не знају да ће за све оно што сруше и ураде лоше они морати да плате. Нису свјесни да својом непримјереношћу и увредама, чак и ако су управу, заправо само продубљују јаз који ће их касније скупо коштати, док ће ти исти моћници, који су их завадили, у миру уживати у резултатима својих игара.

Морамо нагласити да су протести против неправде свакако оправдани, али начин на који се то ради оставља много простора за критику. Култура протеста мора бити заснована на аргументима, смирености и достојанству, јер се тек тако може доћи до стварних промјена. Миран протест може бити снага која би раскринкала политичку злоупотребу ако је има, умјесто што, врло често, додатно потпири подјеле.

С друге стране, када политика користи хапшења без доказа као инструмент моћи, занемарујући правду, јасно је да су сами темељи тог система у озбиљној кризи. Но, као што се често каже:  "Сјаши курта да узјаши мурта" - народ који се без размишљања упушта у борбу за туђе интересе, најчешће остаје без свега, а платиће цијену, не само властите непромишљености, него и туђих амбиција. Причињена штета, нажалост, увијек пада на плећа тих истих малих људи, док они који су их искористили углавном буду заштићени од посљедица.

Иако је народ најмоћнији алат промјена, он је такође и најрањивији, јер га често воде они који препознају само своје интересе, а не интересе општег добра. На крају можемо закључити да оваква ситуација само додатно потврђује ријечи великог филозофа Платона: "Демократија почиње бити владавина многих који не познају истину, већ су вођени страстима и лажним увјерењима, што води ка манипулацији и злоупотреби моћи".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.