Мали геополитички преглед

Према ријечима америчког државног секретара Марка Рубија, у САД у претходном периоду нису били јасно дефинисани амерички национални интереси. Често се дешавало да је Америка позивана од западне заједнице да уради оно што нико други није био у стању, а то нису били стварни амерички интереси.

Рубио је најавио редефинисање америчких националних интереса у различитим дијеловима свијета по принципу "Америка изнад свега",  а затим ће се све остало ускладити са тим принципом. У складу са истим принципом редизајнираће се и сва америчка администрација, и у земљи и у иностранству. Све што се ради, сваки потрошени долар, сваки програм и свака изговорена ријеч треба да буду усклађени са наново дефинисаним америчким националним интересима. Има ствари које су добре да се ураде у свијету, али ако то није приоритет САД, онда то они неће ни радити. 

Током рата у Украјини комуникација са Русијом је практично прекинута. Амбасада САД у Москви је била практично нефункционална пошто јој није било дозвољено да буде укључена у руском банкарском систему. А зна се да и у најгорој фази хладног рата комуникација између Совјетског Савеза и САД није прекидана.  Прекинути комуникацију са земљом која има толике залихе нуклеарног оружја и која је још увијек једна од три глобалне силе у свијету, Рубио сматра нонсенсом. То је ствар коју нова америчка администрација има намјеру да хитно промијени, те да обнови нормалну комуникацију са Русијом. 

Очигледно је да је процијењено да је један од приоритетних америчких националних интереса немати Русију за противника приликом геополитичког разрачунавања са Кином. Пожељно је придобити Русију за савезника око тачака гдје се може пронаћи простор за геополитичку сарадњу, нпр. око Ирана. Док пријети опасност да Иран нуклеарним оружјем угрози Израел, то ће бити важно геополитичко питање за САД. Иран развија нуклеарни програм, а Америка жели да трајно види Иран без било каквих нуклеарних капацитета. 

Поред тога, Иран контролише и помаже шиитску фракцију  Хуте, који су тренутно на власти у Јемену. Они гранатирају бродове у  Црвеном мору и у великој мјери угрожавају међународну пловидбу. Иран контролише Хамас и Хезболах, које Америка сматра терористичким организацијама, и шиитске милиције у Ираку које нападају Израел и америчке базе у Сирији и Ираку. У Америци се такође вјерује да ће Иран урадити све да покуша организацију убиства предсједника Трампа. У Трамповој администрацији се вјерује да ће успјети да приволе Русију да сарађује у обуздавању Ирана.

Разговори

За будућу сарадњу са Русијом САД сматрају рат у Украјини великом препреком, коју је потребно уклонити. Због тога се са Русијом мора отпочети процес разговора о постизању  мира у Украјини. 

Фаза која је отворена током разговора у Саудијској Арабији је фаза испитивања да ли је Русија озбиљна у намјери да прекине рат са Украјином. Који су јој захтјеви? Има ли разлике између јавних и приватних захтјева? Који су могући облици сарадње на техничком нивоу?  Сматра се да се до мира неће лако доћи и да је ријеч мир процес, а не статично стање. Она није именица, већ глагол око кога се мора интензивно и стрпљиво радити како би се постигло стање којим ће обје стране бити задовољне. 

Поштујући принцип "Америка изнад свега" Трампова администрација се ухватила за приједлог Зеленског из септембра прошле године који је изнио кроз тзв. План побједе и одлучила да поврати амерички новац који је Бајденова администрација уложила у рат у Украјини. Поставила је на сто питање коришћења минерала које Украјина има у изобиљу, а требају Америци, јер жели да се што је могуће више ослободи зависности од Кине. 

Питање експлоатације украјинских минерала, као једног од најбитнијих узрока жестине битке за Украјину, је од почетка рата било стављено испод тепиха и о томе се није много причало. Доласком Трампа на чело САД ово питање је разголићено и јасно представљено у јавности као једно од најбитнијих. 

Украјина је међу првих 10 земаља произвођача титанијума, цирконијума, графита и мангана, а такође има доказане резерве метала као што су литијум, берилијум и никл. Све су ово минерали неопходни за производњу батерија за аутомобиле, али и за војну индустрију, ваздухопловство и зелене технологије. Берилијум је значајан за производњу нуклеарне енергије, акустичку и електроничку индустрију. Украјина има и налазишта уранијума, значајног за војни и нуклеарни сектор. 

Несрећна Украјина је вјеровала приликом прихватања финансијске и војне помоћи да им је све то поклон америчког народа и да им једног дана нико неће тражити та средства назад. Украјинци за себе траже начин да добију трајне  безбједносне гаранције од Запада након постизања мира, али и током трајања рата. Американци су им отворено рекли: "Желимо да будемо у заједничком предузећу са вама - не зато што покушавамо да крадемо од ваше земље, већ зато што мислимо да је то заправо гаранција ваше безбједности". На тај начин, вјерују да се гради здрав однос садржан у обостраном интересу. 

Преговори о садржају споразума који ће задовољити и САД и Украјину били су приведени крају. Ти преговори и прије инцидентне ситуације у Овалном салону претходног петка нису ишли глатко јер је Зеленски у претходном периоду био навикао западне савезнике да им он издиктира своје потребе, а њихово је било само да се потруде да то испуне. Такав однос Трампова администрација не дозвољава, већ очекује минимални ниво поштовања и захвалности. Осим тога, Америка је тражила надокнаду од 500 милијарди долара, а Украјина признаје америчку помоћ од 174,2 милијарде. 

Украјински званичници истичу да је велики проблем приступ тим минералима, јер је око 40 одсто територије гдје се они налазе под контролом Русије. Поред тога, у зони борбених дејстава око 150.000 километара квадратних критичног простора је контаминирано минским пољима и без детаљног чишћења приступ тим минералима не би био могућ. 

Због тога Украјина инсистира да добија додатну помоћ од Америке и осталих западних земаља како би тај простор богат минералима прво ослободили, очистили од мина, а потом ставили на располагање "слободном свијету". У међувремену ни Русија не сједи скрштених руку. И она је понудила Америци приступ минералима на простору који она контролише. То оснажује позицију САД у настојању да се постигне мир у Украјини, а да се ултимативно не тражи од Русије поврат окупиране територије. 

Губитник

По свој прилици највећи геополитички губитник у сукобу Украјине и Русије ће бити Европска унија. Званичници Европске уније су саопштили да неће тражити надокнаду за своју помоћ коју су током рата дали Украјини (око 120 милијарди евра). Због недостатка јефтиних енергената из Русије економија европских земаља је претрпјела огромну штету. Готово је извјесно да би се ЕУ, по америчкој замисли, мало или нимало питала у вези са расподјелом колача украјинских минерала. 

Све мање земаља чланица Европске уније вјерује у то да је Русија реална пријетња безбједности Европе па се изгубио сваки смисао даљег  улагања  у ратна настојања Украјине. Ипак, Европска унија се неће моћи избјећи у преговорима о миру, прије свега због санкција које је увела Русији. Можда ће  бриселска администрација почети да схвата да је скидање санкција Русији скидање санкција самим себи. Њихов рационалан потез би био да одмах почну директне преговоре о миру са Русијом и да умање русофобну терминологију.

Било како било,  у процесу постизања мира у Украјини неколико значајних импута ће одиграти пресудну улогу. Прво, постизање договора између САД, Русије и Украјине о експлоатацији ријетких минерала које Украјина посједује. Друго, пристајање Украјине на губитак територије зарад трајних безбједносних гаранција којима ће бити задовољна. Треће, постизање договора о реализацији руских интереса, укључујући њихову трајну безбједносну гаранцију. На привремена рјешења ниједна страна неће пристати. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.