Лијева рука, десни џеп

Прича о НАТО савезу и Србима је историјски веома индикативна. У годинама непосредно након завршетка хладног рата, у времену кад је Варшавски уговор већ расформиран и кад се почело озбиљно постављати питање чему више уопште НАТО, управо је рат против (тадашње) СР Југославије служио да се поново пронађе разлог постојања овог војног савеза.

Негдје баш у то вријеме, чувени словеначки филозоф памтљиво је прозвао НАТО "лијевом руком Бога". (Мала лингвистичка цака: Жижек у оригиналу каже "Left Hand of God", што би тачније било "Лијева шака Бога", али је код нас, ето, већ дуго уобичајен превод ово с "Лијевом руком"). Један други, мало већи селебрити, и човјек који је био склонији активном него контемплативном животу НАТО је незаборавно прозвао "тигром од папира". Посљедњих четврт вијека као да полако даје за право управо тој "тигар од папира” парадигми. Међутим, и тигар од папира је још увијек тигар. Србија и Босна и Херцеговина су свакако практично окружене земљама чланицама НАТО савеза.

ИНТЕГРАЦИЈЕ

Има један индикативан детаљ када се на Западном Балкану говори о међународним интеграцијама. Није ни најмање свеједно да ли говорник помиње "европске" или "евроатлантске" интеграције. Неко наиван би у томе видио практично синониме. То, међутим, није тако. Кад неко каже "европске" индикативније је оно што се прећути, кад каже "евроатлантске" префикс је малтене неважан. Први инсинуирају да је чланство у Европској унији могуће без чланства у НАТО-у, по другима је битно само чланство у НАТО-у, а Европска унија ако дође - дође, а ако и не дође нема везе. У реалполитичком смислу, ова друга позиција била је можда и јача до прије неког времена. У пракси, наиме, практично увијек се морало ући у НАТО да би се ушло у ЕУ. Међутим, све јаснија подјела на линији Вашингтон - Брисел, мијења ту динамику. Уосталом, показало се да се та промјена динамике огледа и на босанскохерцеговачком терену у контроверзи око избора новог Високог представника. Њени трагови су се видјели већ у току првог предсједничког мандата Доналда Трампа, али од почетка актуелног, другог, су очигледни. Трамп врло очигледно тражи да НАТО не буде само амерички привјесак, односно да га друге земље не користи као "штит" уз објективно врло мали допринос његовом функционисању. Такође, НАТО као такав у постхладноратовском контексту је постојао у сврху потискивања Руске Федерације и потпуног пренебрегавања њених интереса. Није нужно да Трамп то промијени, али можда је први предсједник у посљедње двије деценије који показује спремност да то евентуално промијени. Напосљетку, а да се нашалимо са именима океана, улазимо чини се у епоху кад је Американцима много важнији Пацифик од Атлантика.

МАП КАО МАПА

Још од пада Слободана Милошевића, у Србији се прича о војној неутралности Србије. Ова земља озбиљно сарађује са НАТО савезом, али у својој спољној политици не најављује намјере да му се придружи као чланица. У Босни и Херцеговини је ситуација специфична. Хрватска је већ годинама земља чланица, па ХДЗ БиХ номинално подржава придруживање БиХ. Бошњачки политички фактор, у цјелини, без обзира на подјеле по другим питањима, има консензус о круцијалној важности НАТО интеграција. Република Српска је изричито против. У неким претходним политичким околностима, међутим, из централних институција су ипак послани сигнали о тежњи ка чланству и на тим старим сигналима се из "политичког Сарајева" и даље инсистира. Бањалука сад тврди како су се ствари промијениле. На том трагу су се водиле силне расправе око скраћеница какве су МАП или АНП. Ипак, због уставне архитектуре такве каква јест, српски вето у сваком тренутку може да заустави све даље кораке и свако подсјећање на то "како је било некад" политички је непродуктивно. То, међутим, не значи да у унутарбошњачким политичким трвењима баш позивање на НАТО не игра важну улогу. У том предњачи члан Предсједништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић који у глуматању "НАТО шампиона" иде и до карикатуралних домета. Представљање баналних протоколарних сусрета са званичницима НАТО-а као подршку "његових пријатеља" бх. чланству у овом савезу тешко више може да превари и његове рутинске гласаче. То, међутим, не значи да он то не покушава, нарочито у овим предизборним недјељама и мјесецима.

ИСТАНБУЛСКО РАЗОЧАРЕЊЕ

Наравно, политички противници СДП-а, посебно СДА Бакира Изетбеговића, уживају у указивању на испразност Бећировићеве политике. И није да им је посао у посљедње вријеме тежак. Савршена прилика указала се поводом најскоријег НАТО самита у Истанбулу на којем Босне и Херцеговине није било, да се нашалимо, ни на мапи. И у вези тога не морамо директно да цитирамо неког политичара из СДА, добро ће доћи и коментар аналитичара Сеада Нумановића који се тиче Бећировића и поменутог самита, односно непостојања БиХ ни на његовим маргинама: "Он (тј. Бећировић) је и њих успио изнервирати и затворити сва велика врата и у тој институцији! Али како се нико други није нашао у главном граду Турске. Самит није само парадирање политичара. То је тек церемонијални дио. Он је неупоредиво више! Ево, док типкам овај текст, стиже објава да су договорени иницијални послови вриједни 50 милијарди евра! Наравно, ни ту нас нема! Ако и могу, а одиста не могу, разумјети како се предсједавајући Предсједништва БиХ није нашао ни на маргинама самит, а толики други, а међу њима и веће ублехе од Бећировића, јесу, како нам се ово десило?! Како се десило да у завршној декларацији нема БиХ. Добро, неко ће рећи, НАТО се мијења. Ни декларације нису што су некада биле. Али НАТО није 'пресвукао кожу'. Није се из темеља промијенио! Преседан да БиХ нема у завршном акту НАТО-а требао би бити звоно за непрестану узбуну у Сарајеву!"

Два су овдје нарочито индикативна момента. Најприје, помињање новца; ако је НАТО некад и био "лијева рука Бога", Трампа сада очигледно занима само "десни џеп". С тим је повезана и очита већ много пута исказана фрустрација са успјешним лобирањем Републике Српске у посљедње вријеме што се показало кроз укидање санкција Додику, али и неке друге потезе. Отуд и позив на звоно за узбуну. Не мора такав позив бити лоша ствар, али повод за узбуну би понајприје требала бити идеја да се постигне неки интерни договор, а не да се вјечно прате геополитички валцери велике браће и осталих оваквих или онаквих покровитеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.