Кружни ток без излаза

Анђела Костић 30.05.2026 08:09

Фото: Агенције | Анђела Костић

На раскораку између монументалних пројеката и реалног живота стоји помпезних 1,7 милиона које град Бањалука издваја за бронзани споменик, висок чак осам метара, кнезу Лазару усред кружног тока код "Леснине".

Тај износ директно удара у очи становника града на Врбасу, гдје се полако уништава све што је вриједјело и по чему је некада био препознатљив. Није спорно подизање споменика. Спорно је када све што заслужује да буде у првом плану пада у заборав. Година је 2026, а поједина насеља немају канализацију и расвјету. Лакше је трошити на грандиозне маштарије и дивљу градњу па убјеђивати народ да новца нема за боље услове.

Скоро два милиона из буџета, као да не постоји ништа прече. Као да се народ не гуши у смећу, поскупљењима, гужвама и кратерима по улицама. Зашто је споменик важнији од улица потопљених мјешавином кишнице и фекалија?

Тамо гдје родитељи у недоглед чекају мјесто у вртићу, гдје послије јаче кише клизиште настане, чопори паса и лисице трче у насељима, а грађани пријете протестима због лоших путева, тамо је Бањалука. Тамо су Бањалучани који имају лијепе кадрове за мреже и бијели бетон, али и тешку свакодневицу јурећи за посљедњим мјестом на неуставно наплаћиваном паркингу или ваздухом који нема штетне честице зими. Грађани су ти који овај град чине великом породицом, док он за њих нема велико срце.

Нико разуман не спори значај историјских личности, нити потребу да град његује културу сјећања. Ипак, град који не може ријешити основне комуналне проблеме тешко да ће икада објаснити зашто је споменик пречи од живота достојног човјеку. Тешко да би кнез Лазар био поносан, јер се његово име користи као оправдање што цијену скупог метала плаћају и они који скупљају потписе да им дјеца безбједније дођу до школе.

За још једним украсом на кружном току нико не би жалио као за посјеченом, наводно једном, врбом и осталим стаблима и зовама названим коровом. Џаба шеталиште ако ће љети сви ходати као по тави, јер је неко смислио да уз слој бетона никоме није потребан дебели хлад.

Грађанима у првом плану неће бити сјај метала, већ бачени милиони, али туристе ће код "Леснине" ускоро поздрављати Лазар Хребељановић, који ће, како је кренуло, стићи прије него што на оближњој аутобуској станици буде замијењено стакло разбијено прије више од два мјесеца.

Расписивање тендера након наручивања и израде споменика пада у сјену међу свим мукама с којим грађани кубуре. Немање новца у буџету и дизање кредита за санацију игралишта толики је апсурд да вјероватно већина људи нема енергије да се изненади. Пара за споменик има, а за плате васпитача није било, па је чудно што сви одоше "вани".

Највећи град Српске ушао је у кружни ток, а искључење се не назире док паре из буџета не паркирају тамо гдје су најпотребније, за добробит и корист народа.