Кошаркаши и твитераши

Онај несрећни "Твитер", илити по новијем, "Икс", колико год био забавна ствар, а почесто и врло корисна, омогућио је свакој будали да лако пласира властито мишљење у јавни простор и да на то што пласира чак добије и реакције које сразмјерно пропорционално, по правилу, додатно јачају его сваке будале те она постаје још напорнија.

Корисници "Икса" имају мишљење о свим темама, упућенији су у сва друштвено-политичка, културна и спортска кретања више од деценијских политичких и иних аналитичара, практично знају на чему Земља стоји и не пропуштају прилику да се огласе. Ових дана модерно је коментарисати дешавања са Евробаскета, а како су у такмичењу и даље Србија (очекивано) и БиХ (изненађујуће), материјала за згражавање има на претек.

У Србији, рецимо, постоји низ ликова, блокадерски настројених који заступају став да српска кошаркашка репрезентација није требало да учествује на Европском првенству у знак протеста против власти у Београду која нема шта не ради народу и грађанима. Разумљиво је да тако нешто може пасти на памет било коме са вишком злурадости или слободног времена. На памет човјеку падају свакакве глупости, али није свака глупост погодна да се изговори, а некмоли напише, па макар то био и брлог звани "Икс". 

Нема шта није речено и написано за протеклих 10 мјесеци колико у Србији трају протести и нема ко од јавних личности није прозван да се стави на страну једних или других, а спортисти су под посебном присмотром. Новака Ђоковића су се тако одрекли и неки од највјернијих навијача, који нису могли да поднесу његово "пумпање" на Вимблдону, јер су у томе видјели удар на свог омиљеног вођу. Ипак, захтјев да кошаркаши не играју Евробаскет или чак да намјерно не узму злато, да се не би случајно руковали са предсједником државе, превазилази већину тога изреченог у претходном времену хаоса у Србији.

У БиХ на сцени су наше редовне приче. Али прије њих ваља поново до Србије, гдје се ови што фурају блокадерски фазон згражавају јер нико у Бањалуци или Требињу не зарезује то што је селекција Адиса Бећирагића побиједила Грчку или се пласирала у други круг. Шокантно, дозлабога. Као да им је Босна негдје у Сибиру, а не ту преко Дрине. 

Много више је нејасно што су у Сарајеву зачуђени јер нико у Српској ни да мрдне због резултата БиХ. Као да им је Бањалука негдје око Доњецка, а не на два-три сата вожње, и то углавном аутопутем.

Прича о било каквом степену навијања за БиХ завршена је у Републици Српској прије, па има и 15 година, још од времена кад је Ћиро Блажевић водио фудбалску репрезентацију. И то не могу да промијене много озбиљнији играчи од Јусуфа Нуркића или неког натурализованог Американца. Нити било каквог Американца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.