Посљедња шанса

БиХ је школски примјер колоније у 21. вијеку, а "власт" у својим рукама држе дипломате којима једино иде од руке да проповиједају, гле чуда, принципе демократије и основних људских права.

Дејтонски мировни споразум, договорен у САД у новембру 1995, дефинисао је унутрашње уређење БиХ и односе између Републике Српске и ФБиХ без којих, вриједи увијек подсјетити, нема ни БиХ. Ни "Б" ни "и", ни "Х".

Међутим, да не буде мирно у БиХ ни након проглашења мира, побринули су се странци. Да ствар буде гора, у првим редовима били су добрим дијелом и тадашњи моћници који су високом представнику дали у руке моћ за коју је свијет био и заборавио да постоји. Такозвана бонска овлашћења, названа по конференцији у Бону на којој су аминована.

Ничим изазвана произвела су непроцјењиву штету. Тим антидејтонским чаробним штапићем високи представници су наметали законе, смјењивали легално изабране званичнике јер им се нису хтјели повиновати, уводили вербални деликт.

Као вијековима прије, под плаштом напретка и грађења суживота, а само су успјели да цијелу земљу опасно приближе понору. Погажени су силни акти, а међу њима и они који се односе на међународне уговоре на основу којих би БиХ требало да буде штићена од стране оних који се представљају као њени заштитници и чувари права конститутивних те оних из реда осталих народа.

Пуне три деценије смо заглављени у лавиринту. У више - мање истом хаосу живимо пуне три деценије и не можемо да скинемо те ланце са себе.

Разлози за то су свима добро познати, а у новембру ове године могла би да буде отворена посљедња шанса за БиХ да успије. Да се издигне изнад сулудих домаћих и страних интереса или да сви дигну руку од ње па како и шта буде.

Кристијан Шмит, са позиције високог представника без релевантног папира у Савјету безбједности, окренуо је наопако БиХ, а не само Српску која је била мета њему и његовим менторима.

Српска је само усљед тога осјетила на својој кожи сав гњев тих "савремених бичева" и колико је, заправо, међународно право рањиво. У зависности од тога на којем меридијану треба да буде примијењено.

Савјет безбједности Уједињених нација, у који су многи у свијету загледани, поново је на потезу. Поново на дневни ред долази БиХ.

Од преговора моћника зависи судбина ОХР као и одлука о томе да ли ће и са каквим мандатом неки нови дипломата након Шмита да засједне у фотељу високог представника.

Евентуална грешка, случајна или намјерна, била би катастрофална. БиХ не треба тутор, већ неко ко ће јој помоћи. Првенствено да буде поправљено све што су такозване дипломате и њихови ментори годинама рушили, настојећи упорно од заједнице састављене од два ентитета и три равноправна народа направе државу тако неких грађана.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.