Ко пали ватре

Када се деси неки пожар на терен након ватрогасаца одмах изађу надлежни да би истражили узроке паљења ватре. Да ли је то било случајно или намјерно, те ко су потенцијали пиромани. Тако би требало да је у сваком сегменту живота, па и политици. Нажалост, код посљедње ставке, којој смо допустили да нам окупира животе - то није тако. Увијек се говори о посљедицама, али не и узроцима због којих је до нечега дошло.

У посљедњих 30 година у БиХ се од стране разних политичких актера свјесно руши Дејтон и Устав БиХ. И при томе се примјењује обрнута логика - они који се залажу за досљедну примјену Дејтонског споразума проглашавају се рушитељима Устава, а они који по њему безобзирно газе - његовим чуварима. И та реторика је свеприсутна годинама, иако бошњачке странке никада нису криле да нису задовољне оним што је договорено и потписано у Дејтону 1995. Називали су то лудачком кошуљом коју треба скинути. Онда су све лијепо "обландовали" причом о некаквој грађанској држави. Систематично и уз безрезервну помоћ иностраног фактора, некадашње америчке администрације, те германског и британског фактора, радили су на унитаризацији БиХ и укидању ентитета, палећи политичке ватре.

Политичке снаге у Сарајеву користиле су ову помоћ са стране, а која је прије свега била мотивисана тиме што Лондон и Берлин никада нису жељели јак српски фактор на Балкану. Бошњачке елите су то прихватиле, сматрајући да то што их у БиХ има више од 50 одсто даје за право да буду доминантан народ, док би остали, Срби и Хрвати, требало да буду националне мањине.

Разни високи представници су у свему томе одиграли битну улогу, ако не и одлучујућу. Од Ешдауна, преко Инцка до Шмита, сви они активно су радили на рушењу суверенитета БиХ и Дејтонског мировног споразума, а што је ишло у корист само једном народу, који жели да буде доминантан. Бонска овлашћења, која су високи представници нелегално користили, била су моћно оружје за кажњавање непослушних. Руку на срце, да су поједини политичари у неком ранијем периоду показали више мудрости, али и политичког самопожртвовања, можда и не би дошло до овог што се данас дешава. Тада се одлучније требало супротставити рушењу Дејтона, па и по цијену многобројних смјена од стране ОХР-а. Нису могли смијенити милион људи. Онда врхунац - долазак Шмита у БиХ. Он је нову ватру потпалио доношењем одлуке да буде измијењен један од чланова Кривичног закона. Било је то попут долијевања керозина на ватру која је тињала. На овај начин се поред тумача Дејтона Шмит прогласио и законодавцем, стављајући се изнад Парламента БиХ. Да ли је ико од представника бошњачких странака осудио ово рушење суверенитета БиХ. Није! Свјесно се игнорише читава шума, већ се гледа у само једно стабло, које је посађено у Сарајеву. И док у БиХ не буде отворена истрага како је и због чега дошло до новог пожара, те отклоњени узроци, будућност ће бити обавијена димом који прави ватра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.