Ко је с ким против кога

Политичка битка у Републици Српској уочи октобарских избора сваким даном поприма досад непознате облике. Било је избора и протеклих година, али у јуну никада није овако, народски речено, горјела земља. Укратко, ово је пресјек стања:

Власт је против опозиције, а опозиција против власти. И то је нормално и логично, уз једну малу напомену – овдје је власт на неким нивоима и опозиција, а и обрнуто, па то изазива недоумице и питања ко у битку улази искрено, а ко због интереса, а ко, ипак, фингира сукоб, док испод жита сарађује и ваља пројекте и друге планове, најчешће регулационе. Али, узмимо у начелу да су власт и опозиција једни против других.

Идемо даље. Унутар владајућег блока све изгледа идеално. Зна се ко коси, а ко воду носи, мада би поједине водоноше вољеле да преузму косу и белегију, али немају снаге ни храбрости да то кажу па листом подржавају главног косца који је, пак, принуђен да кошење кључних дијелова ливаде препусти другима. Ништа не слути да ће водоноше у руке добити било шта друго осим припадајућих канти свјесни ризика да би послије избора могли бити "накантани" па ће се водити борба и ко ће више "закучит" из бунара.

Опозиција је посебан вид политичке структуре, досад непознат широј популацији. Сви, или готово сви, лете да истакну своје мишљење на дневној бази, а многима би најбоље било да не говоре ништа. Јер онда на површину исплива и оно што не би требало. Углавном, Вукановић је против Станивуковића, Тривићеве, Блануше и дијела СДС-а који је уз њега, а подржава дио СДС-а који није за Бланушу. Станивуковић не открива против кога је, али јасно ставља до знања за шта је, те за шта је све спреман чак и по цијену утапања, не политичког, него процедуралног. Тривићева декларативно није ни за кога, а тај за кога је није одавде. Ходајућа конфузија у виду лидера СДС-а највише је, испоставља се, против себе, па онда донекле против дијела властите странке, помало против Вукановића, а највише је за Станивуковића, али само на сједници Предсједништва. Већ на сједници Главног одбора је за себе, али нико не зна шта сутра носи. Ако буде засједала Скупштина странке можда буде и за неког трећег.

У таквом односу снага најтеже је просјечном бирачу. Каква лаж! Пуца она ствар већини бирача због тога што овај не може са оним, али може са неким трећим. Јер, овдје се на гласање не излази због првог или другог кандидата, већ због нечег трећег, а то треће опет има везе са оним првим и најважнијим што се зове егзистенција.

Шта су идеологије и програми? Кога брига за то? Битно је ко је кандидат, па макар и за шефа мјесне заједнице. Како у јуну, тако и 4. октобра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.